psihologija – Page 3 – Ivana Paunović

Probudi se, pokreni se, izrazi se

Trening o kreativnosti: Izrazi se

Izrazi se je treći po redu trening iz ciklusa: „Kreativni pristup životu“ – Probudi se, Pokreni se, Izrazi se.

( Ne) stiže spasilac

” Što se ti oko njega toliko mučiš? Stalno si okupirana time da treba da mu pomogneš. I ne samo njemu, takva si i sa svojim prijateljima, sa porodicom. Uvek to radiš.”

“Ali treba mu pomoć. Ja ga razumem. Ja znam kako da mu pomognem. Pa da, tako je i sa drugima. Ako znam gde je problem zar ne treba da pomognem? Zar nije to vrlina? Zar nije to ljubav?”

Najviša forma ljudskog stvaranja

Ispratila sam poslednjeg klijenta za danas. Ugasila sam svetla i krenula ka izlazu. Dok su se moje misli još uvek bavile logistikom i tražile ključ iskoči mi već verbalizivan osećaj. On se očito bavio iskustvom, ova logistika mu je dosadna. I puf, kaže: “Koliko je umetnosti danas stvarano u ovoj prostoriji.” Ih, pomislim, možda je malo previše poetična i teatralna izjava, no tu je i mene celu zainteresovao da čujem još. I tako sam počela da se slušam:

Prošlost koja ide ispred nas

Kako prošlost uspe da ide ispred nas? Ko bi se u trci života kladio na nju? Zar nije ona ispala iz igre?

Biće po mom?

Dok se gušimo u pogrešnim tumačenjima asertivne komunikacije, ljubavi prema sebi i drugima i pozitivne psihologije treba izroniti i sa kojim dobro postavljenim granicama i donetim odlukama, ma koliko one koštale,
jer;
Prava cena svih stvari je ono čega moramo da se odreknemo da bismo ih dobili.

Distorzija ljubavi

Ideali 𝒾 𝒾𝒹𝑒𝒶𝓁𝒾𝓏𝒶𝒸𝒾𝒿𝑒

Bliskost i ljubav potrebe su svakog čoveka. Neki su sa tom svojom potrebom u kontaktu, neki od nje beže.Čujem od klijenata različite rečenice kojima pravdaju bežanje. Od “Meni to jednostavno ne treba”, “Svi su oni isti, nema tu šta puno da se bira”, do viceva koliko muškaraca, odnosno žena treba jednoj osobi da bi ispunila ljubavne potrebe. Aludirajući da jedna nikako ne može biti dovoljna. Dobro, fina pošalica, no da vidimo šta je iza nje.

Život kao živa svirka

Iz pozadine čujem Albéniza. Ritam španske gitare mi odjekuje telom i vraća slike andaluzijske obale. Polako konstruiše i misli. Sve se spaja u jedan ritam.

Takva sam kakav sam

baš takva sam stvorena… Dok ostavljam radni deo dana za sobom u mislima mi se ugnjezdio Žak Prever. Sedi negde pored Sene i piše. Sliku prati ženski glas čitajući “Takva sam kakva sam” koju zamišljam da je pisao baš u tom trenutku, mazeći svoje kuče, okružen mirisom nikotina i ukusa tog crnog vina pored njega.

Sam svoj majstor

Odloži brigu dok se ne desi

Kratki terapijski transkript bez psihoterapeuta:
“Sam svoj majstor”

Misliti svojom glavom

O gluposti

” Baš sam to glupo uradila.”
” Pametna procena.”

…jer kada je neko glup ne možete mu ni to objasniti. Jedan od aforizama D. Radovića čini mi se. Kakva ironija. Samo pametan čovek može da proceni da se glupo ponašao.