Kako prošlost uspe da ide ispred nas? Ko bi se u trci života kladio na nju? Zar nije ona ispala iz igre?
Ne moramo da gledamo čak ni očima psihoanalitičara, dovoljno je da gledamo iskustvom i videćemo kako prošlost uspeva da pretekne sadašnji trenutak, projekcije budućnosti i samu budućnost. Možda joj je baš karta na koju igra ljudska ideja da je “prošlost u prošlosti i da nema šta da se dira” .
I ne mora ako je stvarno tamo. No, da li ste proverili? Da se nije zatutila u vaša uverenja, ponašanja, negde u vašem telu, da nije u vašim odlukama i viđenju sebe i sveta?
Ono što ne razumeš ponavljaš
Razgovarajući sa klijentima o njihovoj sadašnjosti i budućnosti često zapravo pričam sa njihovom prošlošću. Sa ranjenim detetom u njima. Sa zbunjenim mladima, buntovnom decom. Sa glasom njihovih roditelja koji su odjekivali prošlošću, a sada našom sobom. Sa potrebama koje se nisu ispunile u toj prošlosti, kada je trebalo. I oni česti ne razgovaraju sa mnom. Ja sam često platno projekcije prošlosti. Deo iskustava sa važnom figurama. U psihoterapiji to zovemo transfer ( iz nekadašnjih odnosa). Ja sam nekada ideja potencijalnog izvora zadovoljenja potreba iz ranog detinjstva. Ja sam nekada odraz nezadovoljenih detinjih očekivanja. Često taj prostor između dve stolice popunjava ono što je već bilo. Možete je kao terapeut ili klijent sklanjati , ignorisati, zanemarivati, ali ona je tu. Ako hoćete da zaista vidite klijenta ( i terapeuta) uzmite te delove prošlosti malo po malo, priđite im, razumite, osetite i isto tako malo po malo vidik ka čoveku ispred vas biće sve bistriji. Tako postajete bliži sadašnjosti. Onome što je ovde i sada. Onda uživajte u projekciji ( ali sada stvarno) svoje budućnosti. Uživajte u tom ( ali sada stvarno) kontaktu sa sobom i osobom preko puta.
Trauma koja postaje iskustvo
Evo kako ja to vidim. Između dve stolice na sesiji, između dvoje ljudi stoje razne prepreke koje ih sprečavaju da se vide. Onda oni svojom voljom, trudom, znanjem, iskustvom, željom, svojim bićem, zajedno uzimaju element po element i skladište u one fioke iskustva gde im je i mesto. Paralelno dok terapeut sluša i pomaže u radu, isti proces klijent radi sa svojim unutrašnjim preprekama čistog vidika. Dok prošlost zaista vraća gde joj je mesto ostavlja prostor za autentičnog sebe i sve novo što može da se desi. Ostavlja unutrašnji prostor gde može da se šiti i razbaškari. Ostavlja i onaj spoljašni gde sada ima zaista mesta za druge i za sve one odnose koje će ga lepo, potpuno, nežno i stabilno upotpuniti.
Reče nam Jung;
“Mi nismo ono što nam se dogodilo, mi smo ono što biramo da postanemo.”
Ako biramo. Birati znači imati između čega. Imati mogućnosti. Odakle nam te mogućnosti?
Puno puta sam od ljudi čula kako izgledaju ta čekanja mogućnosti od spolja. ” Nešto će se već desiti”. Ne znam u čemu je više spoljašnji lokus kontrole, u “nešto” ili “će se” desiti. Svakako lične volje u tome nema . Blaža varijanta: “Čekam da se otvori mogućnost”, ili “Tako je kako je, šta se tu može” ( izjavno, bez znaka pitanja! ).
-Pa ništa ako ništa ne vidiš i svašta ako vidiš. Mi sebi dajemo te mogućnosti. Ako čekaš da ti je neko da- već ne biraš, nego zavisiš.
Upravo mi se umešao Viktor Frankl u misli. Kaže: ” Sve se od čoveka može oduzeti, osim jednog: njegove krajnje slobode – da odabere stav u bilo kakvim okolnostima; da izabere sopstveni put.” Naravno da ne možemo birati sve okolnosti, ali stav u odnosu na njih- da! Ako nam već spoljne okolnosti oduzimaju slobodu ne moramo i mi sebi nemanjem stava u odnosu na njih.
Evo i Duško Radović se pridružio razgovoru u mojoj glavi. Zaključuje: “Svako ima svoje mogućnosti i šanse ako ih prihvati kao svoje.”
Ah, ali eto ljudi često biraju da ne biraju tako što biraju da ne daju sebi opcije. Da ih ne vide ili stvore.
Ne znam koju ste opciju vi izabrali. Ono što znam da ste svakako birali. I to je dobra vest.
Nemojte da vam prošlost zauzima budućnost. Stavite je gde joj je mesto. Uzmite od nje sve što vam treba. Integrišite traume i radosti u iskustvo i ostavite prostor ispred sebe za sve novo što može da se desi i za sve što ćete tek stvoriti.
Ivana Paunović
psiholog
OLI psihoterapeut i supervizor
Iz kolekcije #odapsihoanalizi
Ivana Paunović 