” Što se ti oko njega toliko mučiš? Stalno si okupirana time da treba da mu pomogneš. I ne samo njemu, takva si i sa svojim prijateljima, sa porodicom. Uvek to radiš.”
“Ali treba mu pomoć. Ja ga razumem. Ja znam kako da mu pomognem. Pa da, tako je i sa drugima. Ako znam gde je problem zar ne treba da pomognem? Zar nije to vrlina? Zar nije to ljubav?”
“A da li oni žele pomoć?” Odmah se ubacilo jedno od pitanja koje sam imala za devojke, sto pored mene. Nije mi bila namera da prisluškujem, ali kada sam već čula, evo mojih asocijacija koje su se nastavile:
“Jedno je videti potencijal u drugima, drugo je izvlačiti ga i raditi tuđ posao. Neće sve što može da raste da izraste. Mora nešto i da se radi. Ali ne ti za njega, nego on sam za sebe. Da li je to tvoj muž, žena, klijent, prijatelj, pa čak i dete. Ne radiš umesto nekog. Lepi su uvidi, “Aha” doživljaji. Sve je to značajno i hrabro, prvi poziv terapeutu, svesnost problema, povezivanje odgovornosti. Preuzimanje iste. No, neko to sada treba i da ostvaruje. Taj neko si ti za sebe. I taj neko drugi za sebe.
Da, rekla si da je pomoći vrlina. I te kakva! Biti nežan, strpljiv, brižan, prihvatati druge takve kakvi su, videti potencijal i dobro u ljudima. Retke su to sposobnosti, ujedno i neophodne za zrelu ljubav. Ali ne kvari ih tim začinima “ja ću rešiti za nekog”. Treba da rešiš za sebe i to je više nego dovoljno.
Budi nesebična, ali ne i naivna. Budi topla i nežna, ali ne prihvataj gluposti. Daj ljubav, ali postavljaj granice. Ne samo tom drugom već i sebi. Postavi i sebi granicu za šta si odgovorna, tako i postupaj. Razumi i sebe šta dobijaš tim preteranim davanjem.
Ako misliš da rešavanje tuđih problema tebe oslobađa odgovornosti za rešavanje sopstvenih- grešiš. Ne bavi se spasavanjem tih nekih nego sebe iz okova ideje da je to tvoj posao. Ne daj ti sebi da radiš ono što ne bi trebalo, baš kao što pričaš drugima. Uradi za sebe, podstakni i druge posle da urade isto. Ako hoće. Ako ne, ideš dalje.
Da, nije uvek lako. Prava je sposobnost biti nesebičan, a ne biti naivan. Ali razvijaj je. Neće svi koji su na dnu da se uzdignu. Neki pak žele i uspevaju i baš neko kao ti im bude gorivo i to je divno. Ali neki ne žele. I ti si tu suvišna. Idi dalje.
Znaš, neki čak pojačavaju svoju patnju samo da bi imali još jedan dokaz da je svet nepravedan. I ti si tada saučesnik. Idi i odatle.
Neki samo ostaju u položaju žrtve jer ne žele da plate cenu izlaska. Tako stvaraju sopstveni pakao. Ne budi deo tog pakla. Idi i odatle.
Takođe, nekome je potrebna pomoć, možda ti je i traži, ali razumi da je teško razgraničiti ko zaista hoće promenu, a ko ne. I ti koji traže često to ne znaju da razgraniče, a kamoli ti.
Ima još varijanti. Neko traži pomoć pa ne uspe, pa opet traži pomoć, pa ne uspe. Pa ti taman misliš: ” Hajmo opet, uspeće ovaj put” . Neće. Jer mnogi od njih samo traže potvrdu da su pokušali, ali “eto ne uspeva”. Ne rade oni to da bi uspeli nego da bi imali potvrdu da je ok da više ni ne pokušavaju. To zovemo sekundarna dobit od problema, ali da te sada ne gnjavim sa tim.
Zašto se trudiš oko ljudi koji se ne trude oko sebe ?
Da li misliš da saosećanje treba da daješ ljudima koji i sami ne saosećaju?
Pa, evo kao terapeut mogu da ti kažem da takvima suštinski i treba najviše. Ali treba toga da su svesni. I to saosećanja od samih sebe za početak, ne od tebe. Naravno neki kada ga od tebe dobiju možda se pokrenu. Ok, probaj to ako želiš. Vidi koliko su zaglibili. Može biti jako lepo, nesebično i obostrano, uzajamno. Ali dokle? Ako ponudiš, a odbije zašto bi navaljivala? Ne žele.
Prihvati da neki ne znaju da prepoznaju dobro i da ga uzmi. Ne znaju da primaju i ne znaju da daju. I to je njihova tema. Poželi im najbolje, ali neka život to rešava. Ako i dalje veruješ da ipak možeš ti, da si toliko moćna, kao i sam život i da imaš takav uticaj- grešiš . Vidi odakle ti ta taština i narcisoidnost. I oslobodi je se. Budi slobodna od iluzija.
Ako pak ti misliš da si nešto kriva i da će te spasavanje drugih osloboditi – grešiš. Uđi u koren svoje krivice, a drugi nek se bavi svojom.
Ako misliš da će te ti drugi voleti tek kada ih spaseš zapitaj se šta je zrela ljubav. Nađi odgovor i gradi je.
Divno je što brineš, lepo je što se posvećuješ, sjajno je što prepoznaješ da imaš da daš, retko je to blago, ali postavi sebi granice, i tim drugima. Tek će tada ta tvoja ljubav dobiti zrelost i smisao.”
Inače, da vam kažem, sve sam ovo rekla u sebi. Da li biste vi rekli naglas i pokušali da je spasite?
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 