Najviša forma ljudskog stvaranja

Ispratila sam poslednjeg klijenta za danas. Ugasila sam svetla i krenula ka izlazu. Dok su se moje misli još uvek bavile logistikom i tražile ključ iskoči mi već verbalizivan osećaj. On se očito bavio iskustvom, ova logistika mu je dosadna. I puf, kaže: “Koliko je umetnosti danas stvarano u ovoj prostoriji.” Ih, pomislim, možda je malo previše poetična i teatralna izjava, no tu je i mene celu zainteresovao da čujem još. I tako sam počela da se slušam:

Continue reading

Umeš li da se igraš?

“Hajde da se pretvaramo. Ovo je kao pravi auto, crveni je moj, plavi tvoj i onda…”
Nisam do kraja čula dečakov plan, mada par minuta kasnije sam videla da je uspeo jer se cela mala ekipa šestogodišnjaka ozbiljno zabavljala.

Nije bila samo zabava. Bilo je to pravo zadovoljstvo.
Videla sam dovoljno da imam odgovor na to šta čini to zadovoljstvo.

Continue reading

Takva sam kakav sam

baš takva sam stvorena… Dok ostavljam radni deo dana za sobom u mislima mi se ugnjezdio Žak Prever. Sedi negde pored Sene i piše. Sliku prati ženski glas čitajući “Takva sam kakva sam” koju zamišljam da je pisao baš u tom trenutku, mazeći svoje kuče, okružen mirisom nikotina i ukusa tog crnog vina pored njega.

Continue reading

Misliti svojom glavom

O gluposti

” Baš sam to glupo uradila.”
” Pametna procena.”

…jer kada je neko glup ne možete mu ni to objasniti. Jedan od aforizama D. Radovića čini mi se. Kakva ironija. Samo pametan čovek može da proceni da se glupo ponašao.

Continue reading

Bolje loš brak nego dobra terapija

Hajde da to probamo da zamislimo ovako. U uglu jedne kafane, ili biblioteke, kako vam milije i romantičnije sedi jedna žena. Uzmimo da postoji neki skener nesvesnog koji učitava njeno stanje bića. Iskreno i jasno. Šta se dešava:

Continue reading