O gluposti
” Baš sam to glupo uradila.”
” Pametna procena.”
…jer kada je neko glup ne možete mu ni to objasniti. Jedan od aforizama D. Radovića čini mi se. Kakva ironija. Samo pametan čovek može da proceni da se glupo ponašao.
Ko nema u glavi ima u idealizaciji
Ideja da ste savršeni ne dolazi iz procesa mišljenja jer onog trenutka kada upalimo taj, dat nam softver, i uključimo analitičnost nikako ne možemo savršenstvo dobiti kao rezultat. Jednostavno nije logično. Bez upaljenog softvera zvanog razum nećete biti u stanju da vidite svoju nekompetentnost, ne zato što je istina da ste bez mane, već zato što nemate čime da procenite. Niste sposobni da procenite kompetentnost.
Kada ne znaš koliko ne znaš
To je trenutak kada se nađete u društvu ljudi koji donose zaključke, drže govorancije potpuno ubeđeni u svoju superiornost, a zapravo bukvalno ne znaju o čemu govore, ali takođe i ne znaju da ne znaju i onda odaju utisak stručnjaka. I žala.
Toliko je glupo da nemam reči
-Opasnost gluposti-
Kada gledate u glupost, vrlo verovatno se i osećate bespomoćno. Nekada na glupost zaista nemamo reči. Argumenti nemaju moć. Logika takođe. A uz glupost ide i nekritičnost. Logično. Kritičnost je produkt razmišljanja. Zato glupost i potpuno zadovoljstvo idu u paketu.
Misli
svojom glavom
Da bi razumno postupali moramo da koristimo razum. Ako to već radimo logično da ćemo naići na razna svoja ponašanja i misli. Naićićemo i na svoja neznanja i nekompetentnosti. To nas, između ostalog i motiviše da učimo. Neznanja ne moramo da se plašimo ali ideje da sve znamo, lažnog znanja-da.
📌 Pazite i kada ubacujete ideje ljudima u glavu. Ako tamo za njih ima puno mesta, mogu da skakuću okolo i naprave haos:)
Zašto je glup opasan?
Zato što je tvrdoglav, ne vođen svojim stavom, kako “misli”, već sa tuđim stavom. Tu je opasnost. Upio je tuđ stav koji dalje promoviše. U tom trenutku postao je sredstvo manipulacije, instrument, a da to ni ne zna. Tako slep za realnost nastavlja drugima da radi što su njemu. Zloupotrebljava druge.
Da li smo zaista toliko bespomoćni pred glupošću? Ne. Ono što joj je pandam je i lek. Ako je nekome um kao čekić ne moramo se praviti u eksere.
Moć jednih zavisi od gluposti drugih
ili zavela me svetla velikoga grada
Sada već vidimo da ovde o gluposti pričamo kao o odabiru da ne uključimo glavu. Da analiziramo umesto da slepo upijamo tuđe ideje.
Kažem “odabiru” jer optimistično verujem u kapacitet da radimo na emotivnim kompetencijama koje gase softver razuma.
Razum i emocije- uvek u paketu
Ako se bojimo onoga sto ne razumemo u analizu ulaziti nećemo. Vidimo kako emocija straha ume da nas odvrati od razmišljanja. Nerazmišljanje od kontakta sa sobom i sa realnošću. I sa glupavim ponašanjem. Zato je rad na emocijama pametna star i ide ruku pod ruku sa razmišljanjem.
Strah i razum
Ko se boji analize još?
Ako verujmo negde u sebi da nemamo ništa vredno ili da ne možemo da ga stvorimo mi bežimo od sebe. Logično jer nismo neko društvo. Što više bežimo od sebe više idemo ka drugima. Idemo ka tome da uzimamo tuđe ideje umeto da stvaramo svoje. Postajemo roboti i intrumenti tuđih stavova.
Zato- misli svojoj glavom- znači oseti sebe, svoje emocije i gradi svoju autentičnost. Posle se slaži sa kim hoces. Ne obratno.
Zato, vidite,
glupost je defekt ljudskosti,
ne čistog intelekta.
Čini mi se da do sada kroz tekst vidimo koliko korišćenje razuma ima veze sa našim emotivnim kapacitetima. Te dve kategorije su neodvojive.
Moć intelekta se smanjuje pod uticajem emocija kojima ne vladamo. I ne, rešenje nije u potiskivanju emocija da bismo postupali “pametnije”. U tome je zapravo problem, ne rešenje. I ne, to ne znači da treba da puštamo sirove emocije da preplavljuju razum. To je isti problem samo sa druge strane novčica. Rešenje je u prepoznavanju, poštovanju emocija i vladanju njima. Ne kontroli- nego vladanju. Mera i balans.
Stid i razum
Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida.
Ako smo pametni umećemo nekada da se postidimo nekog svog postupka, ali ne i toga što smo ga napravili jer shvatamo da je to deo učenja i nećemo poistovećivati taj postupak sa svojom ličnosti. Ali hoćemo sa učenjem i budućom procenom.
Glupost kao socijalni fenomen
Ako odabere da nekritički upijate tuđe odričete se ne samo psihološke već i socijalne moći. I ne, “šta je tu je” nije uvek odgovor. Misli svojom glavom a ona će pomoći da proceniš i kada treba reagovati, a kada istrpeti.
Umetnost neznanja i
profesija večitog učenja
Već godinama pratim edukante na putu njihove samostalne prakse. Nije bilo generacije u kojoj se moje prvo iskustvo nije potvrdilo. Moje sa obe strane učenja.
Prvo uče pomalo stidljivo, zatim kako raste znanje raste i njihovo samopouzanje i želja za samostalnih radom. Sve je to tako logično. Međutim u jednom trenutku kako znanje nastavlja da raste počinje da im pada samopouzdanje. Šta se dešava?
Znanje se dovoljno uvećalo da sada vide koliko ne znaju. I sada su pred novim izazovom- da nastave da grade znanje i toleranciju na frustraciju neznanja koja će biti motivator a ne kočnica ka primanju novih znanja.
Da ne zaboravimo:
Misli se neće zadržavati u glavi ako su tamo usamljene:)
Neka nam je lepog odnosa sa našim mislima.
Ivana Paunović
psiholog
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 