Odloži brigu dok se ne desi
Kratki terapijski transkript bez psihoterapeuta:
“Sam svoj majstor”
Slušala sam Jovanu dok počinje uzbuđeno:
“Kako sam? Pa dobro. Dobro. Ok. Napeto malo. Ustvari nervozna sam. Kao da sam po ceo dan nervozna ustvari. Čovek bi mogao od toga da poludi, jel da? Pa dobro uostalom i da ne može neko drugi ja mislim da ja mogu.
Dobro. Znam znam, “Koje je to osećanje tačno?”– to ćeš da me pitaš. Ok. Strah. Uplašena sam.
Evo toliko sam se nasekirala juče misleći o tome šta sve može da pođe naopako. Dobro, dobro, znam, strahovala sam, manje više što sam mislila. Osećanje je važno. Ali evo i sada se sekiram dok pričam. Znam, znam. Preživljavam nešto što se nije ni dogodilo. Opet ćeš me podsetiti na onu, kako beše, od svih mojih strahova najveći broj se nikad nije ni dogodio? Ili onu kako je hrabrost otpornost na strah, vladanje strahom, a ne odsustvo straha. Ah. Ali dobro- dobra ti je i ta.
I stvarno kada bi se fokusirala na svoj život sada i ovde, na šta smo se često vraćale, ustvari zadovoljna sam. Baš onako lepo. Srećna sam ustvari. Sve se posložilo. Došlo na svoje. Konačno sam pustila svoje iluzije kontrole ne puštajući sebe da negiram svoja autentična osećanja i ono što zaista treba da radim u svom životu. Umesto ovih zavrzlama mog uplašenog i pomalo naivnog uma koji veruje da je rešenje kontrola svega, svakoga i svačega.
Pa da, ovih dana se opet aktivirao strah i ta moja “nervoza” jer sam još korak, ma puno koraka dalje, od svojih starih mehanizama. Od “stare sebe”. Otišla sam. A tu sam kod svega što mi je suštinski važno. Ali dobro, pa pričale smo o tome da treba vremena. Ne mogu ni ja to samo da isključim odjednom. Znamo zašto je sve to nastalo i šta sam time postizala.
Pa znači hmmm sve je u redu!? Uh, evo prodisah. Sve je više nego u redu. Dobro je. “
Jovana se osmehivala gledajući me. Osmehivala sam se i ja.
“Eh, a znaš šta pamtim onako baš jasno. Onaj dan kada sam možda bolje nego ikada povezala sve što smo pričale. Svoju prošlost, svoja odigravanja, svoje odnose. Najviše svoj odnos prema sebi. Kao da su sve puzle koje smo toliko dugo skupljale došle na svoje mesto. Završile smo tada sesiju sa sličnom osmehom kao ovim današnjim. Pre nego što smo zakazale sledeći susret rekla si mi: “A da odložiš tu brigu dok se stvarno ne desi : )?”
Hej- mislim da to i jesam sada uradila. Sama. Pa da!!
Hvala ti na tome. Nisi mi neophodna više- pa mogu sama. Nije li to divno?!”
Jeste. Baš kao što sam i Jovani rekla tada. Jedne lepa i korisna sesija na kojoj gotovo ništa ne rekoh. Samo sam potvrdila- Divno je.
Strah je tu dok ne prihvatamo i ovladamo neizvesnošću, kada to učinimo počinje avantura. Život.
…Ne zamišljaj život kao uplašen oproštaj, već kao stalni doček i stalni početak buđenja. Tako nekako reče i Mika u onoj pesmi koju volim.
Nisam Jovanu dugo videla, ali znam da je u dobroj životnoj avanturi. : )
Ivana Paunović
psiholog
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 