Koliko toga imam da ti kažem. Imam utisak kao da mi misli, slike i osećaji šetaju kroz naše sesije, kroz moj život i kao da imam potrebu da im kažem: “Polako, usporite, obuzima me toliko želja da ne znam šta pre sa njima.” Imam potrebu da od svih tih iskustava napravim nešto. Da od ovih uvida obojim život. Da ga oblikujem sa svim onim što sada znam i mogu. O, Bože, koliko energije osećam. Pa ja sam sada kao vajar svog života. I ne samo vajar, osećam da sve kroz šta sam prošla su sada postali moji alati. Pretvorila sam ih u alate, svoje traume u iskustva, svoje boli u energiju. Kakav polet, kakvo nadahnuće.”

Nisam prekidala Mariju, osećala bih se kao da prekidam svirku tik pred refren.