Dobre taktike

“Ma sve ti je to do dobre taktike, sestro slatka. Samo dobre cake uhvatiš…”
“Sine, znaš kako treba sa ženama, sve ti je to do dobre taktike..”

Znate koliko dobrih taktika sam se naslušala. Što ljubavnih, što poslovnih. A onih nesvesnih i da vam ne pričam što bi se reklo pošto o njima uglavnom i pišem. Te kako da izmuvate šta vam treba, te kako da zaobiđete duži put. Ili ti – kako manipulisati drugima. A tek sobom. Kako da ne primetimo šta nam treba, kako bez bola do radosti, kako bez intimnosti do zadovoljstva. Kako do samopoštovanja bez rada. Kako do samopouzdanja u pet kratkih koraka. Ih, svega tu ima.

Svega sem odgovora na pitanje: Zašto to? Zašto se baktati sa manipulacijama? Treba toliko vremena, rada i truda da se postane manipulator. Te hvataj cake, te koristi silne mehanizme odbrane, te guraj volju suprotno od njenog prirodnog smera, od razvoja. Te beži od svoje autentičnosti maltretirajući svoju inicijativu da ide gde autentično neće. Muke su to. Pa onda te muke plaćati psihološkim simptomima. Pa onda lečiti te simptome. Pa onda to nikako ne ide. Pa onda se pitati kakav je ovo život onda. Pa onda opet jurnjava za srećom na isti način. Uh.

Zašto?

Zbog problema separacije i individuacije. Prelaska iz dečijih oblika zavisnosti u zrelost. Iz parazitiranja u individuaciju. Ili ti:

Biti svoj

Manipulacije sobom i drugima ( uvek ide u paketu) produkt su nerazrešenog konflikta između samopodrške i podrške okoline.

Kako radi taj mehanizam?

Čovek bi sam sebi da da podršku, ali kako ne veruje u sopstveni snagu, šta će, okreće se drugima. Misli da spas leži u oslanjanju na druge. Ako se osloni na druge neće pasti, misli se. Kao da je pad najgora stvar na svetu, no hajmo da vidimo dalje šta se dešava.
Ako ne veruje sebi, a tako priča počinje, ne može imati ni poverenja u druge. Ali već se oslanja. Ono što vidi kao osiguranje je manipualcija drugima kako bi nastavili da mu dopuštaju da se na njih oslanja. Taktika kaže: “Neće taj neko baš hteti da ti bude tu, ali ako ga izmanipulišeš na neki način neće otići i eto rešenja.”

Na šta trošiš gorivo?

~Jaka želja upija strah~

I vidite sada. Umesto čovek da razvija one sposobnosti koje su mu potrebne da može da se osloni i ima poverenja u sebe on ulaže svu tu životnu energiju da održi oslonac u drugome. A ti drugi koji ih biraju isto tako rade. I onda dobijate dvoje koji daju sve svoje ( manipulacije) da ovaj drugi ostane, tako naslonjeni jedno na drugo. Niko tu nikome suštinski ne veruje jer svako uvek zna šta radi. I taj strah od pada, koji je razume se, vremenom sve veći, umiruje se dodatnim manipulacijama. Teško. Tako dobijete dvoje sa sjajnim taktikama koji ne mogu jedno bez drugog. Neki to zovu ljubav.

Osnovni uzrok manipulacije je nepoverenje

Nepoverenje u sebe, pa i tog drugog, pa u sam život. I da bi od tog takvog života nešto dobili ostaje da postaju sve bolji manipulatori. Tako dobijate one koji su uspeli i koji nisu da dobro manipulišu. I u principu to bi bilo to. Ako se dobro naučite manipulacija eto- Kraj priče.

Novi scenario

A možete i da ne budete deo tog scenarija. Možete da pišete svoje. Ako imate poverenja da možete. Ili ako nemate ali ga gradite. Nije to neki tužni scenario u kome morate stajati sami, a nigde nikog. Ima još samostalnih umetnika. Tu su drugi, ali oni drugi koji takodje stoje na svojim nogama. Svima nama klecnu kolena, svi mi gubimo tlo ponekad. Pa ga nađemo, pa se podignemo, podržimo, delimo. No to nema veze sa manipulacijama. To ima veze sa životom, slobodnom voljom, ljudskošću i ljubavlju. Ići ka separaciji ne znači biti usamljen, šta vise. Znači da nikada niste usamljeni jer ste sa sobom u kontaktu. I tek iz takvih kontakata možete stvarati druge. I biti tu za druge.

Isti zaplet, drugačiji rasplet

A ovo je ono što zapravo ljudi žele? Ljubav. Prema sebi, drugima, svetu. Tako je ova priča i počela. Da se oslone na sebe, imaju poverenja u sebe, pa onda i druge. Manipulacija sa svojom osnovom u nepoverenju uporno vergla da tu ljubav možemo dobiti samo na foru, pa onda gledamo da smo bolji foliranti. To je možda i najveca fora. Najveća zabluda. Što smo iskreniji to ćemo se pre voleti. To će nas pre voleti. I to se ne ostvaruje tek tako. Poverenje i ljubav nije nesto što se uzme ili da. Nisu to predmeti. Oni se stvaraju. Manipulator pokušava nešto tako živo, neki proces da napravi u stvar. Da otme, uzme, kontrolom i lažima ( svesnim i nesvesnim) natera drugog da bude tu, da mu da ljubav. Baš kao da je ona predmet. I postaće njegovo. I tako dok čovek od ljubavi pravi stvar on postaje stvar. Sam postaje predmet sopstvene manipulacije.

Program tvog kompjutera

Umesto da čovek radi, oseća, misli i ponaša se onako kako jeste on podešava program na tuđe kompjutere. Samo da bi radilo. I radi on nekako. Ali nit’ je naše, nit ‘ je autentično.

Rizik i neizvesnost

Sve ove taktike manipulacije su prilično izvesne. Dođu kao meksička serija ili onaj neki film što odmah znate uvod, razradu i zaključak. ‘Aj što znate nego proživeli ste već i ništa novo neće doći.

Prihvatanjem rizika i neizvesnosti radnje i kraja filma, pardon života, možete da pravite svoju priču. Tada niste samo deo naučenih scenarija u kojima vozite na autopilotu. Tada ste scenarista i akter, odgovorni i slobodni od poznatih scenarija u kojima fantazirate drugačiji kraj.

Takvo puštanje i bazično poverenje traži od nas nošenje sa bespomoćnošću. Aktivni manipulatori to izbegavaju iluzijom kontrole, pasivni iluzijom da ne mogu ništa sem kačenja za ove koji misle da mogu sve. I tako oboje stiču osećaj moći i kontrole. Niko im nije rekao da ne moraju. Sa tim osećajem se možemo nositi.

Ne moramo da budemo deo već ofucanih scenarija kojih smo se nagledali.

I da, postoje mnoge dobre taktike.

Ne trebaju vam.

Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor