Rad
Lepo je kada odaberete da budete psihoterapeut zbog pomaganja drugima. No, kao i u ljubavi ispostavlja se da nije dovoljno da je samo lep. Mora tu biti još nečega da bi trajalo. Zapravo trajanje je rekla bih i manje bitno. Mora biti još nečega da bi bilo kvalitetno ma koliko trajalo.
Ne misim da je ova motivacija loša, šta više. Zapravo ta lepota je ono što vas na početku i privuče i pokrene na kontakt. No znajte to je tek flert i upoznavanje. Ljubav nudi još. Doduše i traži, zato mnogi ovde stanu.
Karte
Pomoći nekome je cilj. To bi bio produkt terapijskog rada. I da, rekosmo to je lepo. Ali da biste dobro radili, da biste voleli to što radite onda je potrebno da verujete u svoj rad i volite ga zbog samog rada. To bi bilo kao kada kažete da volite svog partnera jer čini da se dobro osećate, teši vas sjajno, zabavoja vas, svašta nešto. Eto i to je lepo, ali ljubav i zadovoljstvo proisteklo odatle je kada ga volite zbog njega samog, ne samo zbog onog što on čini vama. Tako je i sa radom. Tako je i sa idejom koju imate, sliku koju stvorite, tekst koji napišete, zagrljaj koji uputite. Nije ovaj život samo funkcija. Nije ni naša ljubav, drugi ljudi, ni naš rad, nismo ni mi. Ima još. Ako gledate.
Priprema
I tek onda kada volite predajete se, prepuštate, sa svim onim što jeste i što na takvom putu postajete. Tek onda se upliće vaše buće, iskustva, doživljaji, emocije, inteligencija, pamet, energija, kreativnost, imaginacij, znanje. I još mnogo toga. Jer na tom mestu mnogo i ima. Dovoljno.
I tek onda od tog rada dobijate, sve što on jeste i što nam tom, sada već zajedničkim putu, postaje.
Poletanje
I taj rad, baš kao i taj partner je celina. Sastoji se od mnoštva boja. Prijatnog i neprijatnog. Teškog i lakog. Privlačnog i odbojnog. Ima granice, ima horizonte. Ima frustracije, ima i rasterećenja. Ali ako ga volite, volite ga takvog, vaš je.
I frustiraće vas, gnjaviti, možda nekada i zvocati. Umeće da bude težak. Nekada gnjavator, ali vaš je volite ga. Ne mrzite, ne besnite, gradite poverenje. Gradite optimizam proistekao iz rada, truda, ulaganja. Podnosite neizvesnos, gradite strpljenje. Usput i uživate i delite. Imate mirne luke, uzbudljive plovidbe, poneke oluje i sunčane dane. Ali vaš je put, volite ga.
Nekada tako lako i lepo zadovoljava vaše potrebe, nekada ne ume da prepozna. I to vam je u redu. Ne mora sve jer to što već imate i stvarate cenite. Zahvalnost uteši frustracije. Poštovanje ublaži rane. Ljubav ih sve boji.
Put
i tako putujete, odlučujete, birate smerove. Neke ciljeve čekate, u nekima već sada uživate. Brinete o njemu, brine i on o vama. Važno vam je da napreduje, da se razvija. Zbog njega samog, ne samo zbog onoga što donosi. Ulažete. Negujete. Podržavate, poštujete ga baš kakav jeste. A vremenom to što jeste se šiti, popunjava kvalitetom koji ste uneli. Razvijate uzajamnost svakom novom odlukom da ostanete u ljubavi. Ne pitate stalno šta još može da vam da nego šta vi još možete dati.
Cilj ?
A ciljevi u toj ljubavi se menjaju. Setih se sada filma “Godine ljubavi”. Kako volimo u kojim godinama. I tako dok mi prilaze scene kroz sećamje shvatam da je isto i sa našim radom. U studenskim danima je bilo jedno dominantno važno, sa prvim poslovima nešto drugo stupa na scenu, pa razvoj, pa biranje oblasti, pa stvaranje oblasti, pa širenje i širenje u autentičnim smerovima. No sve to može biti ljubav ako se tako odlučimo. Ako tako živimo.
Da, ljubav i rad idu zajedni. Zapravo samo tako i može. Sve ostalo možete slobodno zvati pravim imenom. Kompenzacije, jurnjava za novcem, statusom, kontrolom, uspostavljanje moći, zavisnost. To nije ljubav, pardon rad. To su samo deformiteti onog što možemo biti.
Volite.
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 