Ono što nam je potrebno nije uvek ono što želimo
Bila jednom jedna:
Arielina Ursula, morska veštica iz dubina, Harijev Bazilisk, Beovulfov zmaj, Aurorina Grdana ili Baba Jaga, čije značenje imena i vezuje sve njih i potvrđuje da ima života pod zemljom.
U dubinama mora, dubokim šumama i podrumima, postoji život. Svakako dalek od onog što nam je poznato i sigurno. Ispostavlja se da taj dubok i dalek svet nosi puno istina koje su nam potrebne za život. Da u tom mraku nalazimo rezervoare svoje svetlosti.
Koliko god nam priče, istine i iskustva pokazuju da veza svetlo/tama, svesno/nesvesno, površina/dubina, život/smrt, nisu neprijatelji već poveznice koje stvaraju i oblikuju suštinu i dalje od njih bežimo. No, bez obzira na to:
Haos i potencijal sigurno stoje ispod svih naših poznatih svetova. Čekaju i dozivaju.
Zaći u taj prostor i objediniti sve ono što je u senci znači i izgubiti se, zaprljati, usudi ti se, trpeti i učiti. I jedino pravilo koje nas odatle izvlači je: “Nastavi da hodaš”.
Kada osecaš da si u paklu nastavi da hodaš
I svi naši junaci morali su zaći u morske dubine, šume, pećine, podrume zamkova. Spas i istina nikada se nisu nalazili na površini. Tamo su se samo ispoljavali. I svi su ulazili u nepoznato, plašili se, suočavali, rizikovali. To ih je učinilo junacima priča. To ih je učinilo hrabrim. Ne zato što su to prosto bili već zato što su to na tom putu postali.
Šuma koja zaklanja Sunce
Šume i dubine zaklanjaju ono sto nam je poznato. Zaklanjaju svesno. Ulaskom u šumu odlazite od Sunca i ulazite u Senku. Nesvesno, pardon šuma je gusta, nepristupačna, tajanstvena, neprohodna i mračna.
Kao što nam priče i kažu tu se nalaze veštice, vile, divovi, nimfe, gnomi, bogovi i demoni.
I istina.
I jasno, što je veći strah od iracionalnog, onoga što obitava u našem nesvesnom to je manja šansa da u šumu zađemo. Da se objedinimo.
Šefe, koji ti je vrag?
Projekcija
- ne isteruj sve đavole jer ćeš posle tražiti đavola
A onda kako ih sve odbacujemo i plašimo se, isterujemo “đavole” napolje. Mislimo da ne možemo da ih podnesemo kao deo nas. A onda razume se tek i ne verujemo da možemo svašta od njih naučiti i dobiti. I kada ih sve izbacimo tražimo ih spolja i naravno uvek nađemo. Pa nam đavo kriv.
Zato ih ne odbacujte, istražite ih, zađite u senke, u mračno i nepoznato i prisvojite ga.
Ples
Vidite. Manje smo svesni kada negiramo naše nesvesno. Istraživanje senki našu svesnost čini bistrijom. Svesno i nesvesno nisu ljuti neprijatelji i suprotnosti. Oni su samo dve strane istog bića. Dve strane istine koje tek istražene i viđene čine da vidite sebe, druge i svet. Kao udah i izdah. Dok se jedna strana prazni, druga se puni. Bez udaha nema izdaha i obrnuto. Bez nesvesnog nema svesti. Kao ljubavnici koji se nadopunjuju. Ne otimaju jedno od drugog, već plešu uz svoju prirodu koja zajedno daje sklad.
Mudrost
Setite se priča, sve lekcije, mudrosti, istine, sve su pronađene u šumama, dubinama. Tu je prostor duhovnosti i slobode. U bajkama i legendama ali i u ovom delu stvarnosti hramovi su se gradili duboko u prirodi. Hramovi kao simboli te iste istine i mudrosti. Mnogi su odlazili baš u taj mrak kao simbol smrti i vraćali se “ponovo rođeni.” Transformisani.
Transformacija/ preuobličenje / promena
Svaki junak bio je izgubljen. Baš kao što nas naši izazovi i problemi ostave u prostoru magnovenja. Odatle istražujemo i stvaramo put prolaska kroz sve te neprijatne teme i neizvesne trenutke. Baš kao i u dubinskoj psihoterapiji. Traganje za ličnim identitetom, autentičnošću, stvaranje sebe je put. Baš kao što je govorio Jung to je p r o c e s individuacije.
Spustite se i zađite u svoje dubine. Svoj mrak, senke, taj animalni i skriveni deo vas. Taj put neophodan je uslov sazrevanja. Neophodan je uslov pronalaska svog svetla.
I Sunce i Mesec.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 