Ako ste sposobni da ugrizete verovatno nećete ni morati
Inhibicije ljutnje odgovorne su za razne probleme u izražavanju ljutnje. Mnoga neuvremenjena, preterana, pogrešno usmerena “griženja” rezultat su vašeg bežanja od ljutnje. Dakle, nije problem u ljutnji, problem je u vašem otporu od nje.
Ljutnja nije neprijatelj
Ona se ne suprotstavlja realnosti i vašim namerama. Šta više. Vi se suprotstavljate kada je negirate. Ona ima za cilj pozitivan rezultat, da pomogne da otklonite uzroke nekog bola. Ona nije okretanje od nečeg već približavanje uzroku. Ona nije zahlađenje i inhibicija, ona je pokret. Pa zar je ljudi ne opisuju kroz doživljaj vatre, cirkulacije, energije, pokreta?
Požar
I ko je odgovoran kada se vatra razbuhta ? Vatra? Hoćemo li nju da krivimo i posle bežimo od nje jer “znamo šta može da uradi” ili ćemo se naučiti nekim veštinama šumskih izviđača? Da naučimo njome da vladamo, da je pravilno usmerimo, uokvirimo, kako bi nam bila od koristi da nam da energiju, napravi nešto, osvetli važna mesta?
Nije do ljutnje, do nas je.
( Ne ) svesna namera
Ukoliko ljutnju otklonite iz svesni, baš kao i ta ljutnja, tako i njeno ispoljavanje i namera ostaju nesvesni. Niti ste svesni svoje ljutnje, niti šta ona radi. A radi. Požar je dakle tu pa je tu, samo nema vatrogasaca, a vaš unutrašnji svet ( i spoljašnji ) ostaje bez plodnog tla. Verovatno ćete stalno tražiti uzroke požara spolja i vatrogasce da vas spasu, dok su oni sve vreme tu. Neobučeni do kraja, nesvesni, zaglavljeni u nekom unutrašnjem vatrogasnom domu.
Posledice
Inhibicija ljutnje nosi nesposobnost da se razljutite i/ili vodi do histeričnih ispada koji izbijaju u suprotnosti sa svesnim namerama i/ ili stalni osećaj razdraženosti i svakako dubok osećaj ogorčenisti koja se manje ili više ogleda u odnosu prema sebi i svetu.
Data nam je mogućnost da zakomplikujemo prirodni tok emocije. Da ne upravljamo njime. Umemo to da koristimo. Srećom data nam je mogućnost i da to odmrsimo. Do svesnosti je. Do odluke je.
BESpomoćnost
Kako to obično biva sa komplikacijama dolaze novi elementi.
E sad, da sumiramo, ako sklonimo alat za život ostajemo praznih ruku. Ko je lišen prav(d)a na ljutnju postaje bespomoćan. Sveden je na strah i bespomoćnost koje će pokušati prevazići manipulisanjem okruženjem.
Strah i ljutnja
Vidimo da u pozadini ovog straha leži ljutnja. Sada osećamo strah, jadnu ljutnju i dalje ne. A vidite sad, kada bi uplašena osoba prihvatila ljutnju uz njenu pomoc bi krenula ( “u napad”) i prestala bi se bojati. A ljutnja bi se kroz taj pokret praznila.
Ljutnja se prazni kroz pokret, a strah kroz povlačenje
Baš kao ljutnja i strah ima svoju funkciju. No u ovom trenutku toliko ne vidimo i mešamo da emocije gube svoju funkciju. Povlačimo se tamo gde treba da se pokrenemo, a posle se pokrećemo tamo gde treba stati. U tom haosu neusmerene energije nismo usmereni ni mi. Vozaju nas emocije koje za vozača nisu ni predodređene. Treba im vozač, mi treba da upravljamo našim emocijama.
Nije problem u njima već u vozačima koji su se odrekli odgovornosti za vožnju. Pa nećete auto kriviti šti ide u smeru koji vam se ne sviđa. Nećete ga kritikovati što ne zna gde će. Vi ste vozač. Upregnite svoje alate, vozila ili kako vam volja za analogijom i birajte put.
I da, vi ste taj vozač, taj majstor, taj vatrogasac. Ako se pitate kako to sve da radite i budete u tome dobri- pitajte se. I treba. Učite se zanatima za život. Nije uvek lako, nije brzo, ima posla. Tako je. ‘Aj što mora, ali što je lepo držati svoj život u svojim rukama.
Poštujte svoju prirodu, njen tok, njena pravila, sebe. Prisvojite svoja prava, da “grizete”, da se povlačite, istupate, razmišljatre, osećate, zaključujete, znate i ne znate. Tek tada ćete videti sa čim ste sve opremljeni i šta sve možete. Onda to i radite.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 