” Vidim sada. Zauzimao sam pasivnu ulogu sa ženama. Nisam se usuđivao da istupim. Plašio sam se svoje agresivnosti. Ponavljao sam scenario i u tim ponavljanjima stvarao sudbinu u kojoj se vezujem za žene koje će preuzimati preterano agresivnu ulogu u vezi. I one su ponavljale svoje scenarije. Bili smo samo glumci istorije koju nismo videli. Pa tako i dozvolili da ona upravlja nama. To su bile ljute žene koje su očevi izdali i koje su bile pasivne u odnosu sa majkom. Ljutnju su projektovale na muškarce koji su bili pasivni. A ja, ja sam se prijavio za tu ulogu. Kao da je bilo neizbežno da se stalno okrećem za tom ženskom ljutnjom koja je isijavala. Baš kao kod moje majke.”
Continue reading “Širom zatvorenih očiju”
Ivana Paunović 