Dobar dan,
drago mi je da smo se upoznali,
Svašta o meni misle, mada uglavnom ne misle. Ne prihvataju me. Odbacuju me i diskriminišu. Uglavnom mene krive za sve svoje probleme. Prave se da ne postojim. Snalazim se i svakako preživljavam. Ali vidite, nije ovo stvar preživljavanja već i poštovanja. Govore kako sam ja ta koja je problematična, a ne vide koliko malo, zapravo ni malo poštovanja oni meni ne daju. To vi psiholozi zovete projekcija zar ne? Oni su savršeni, a pravo da vam kažem bez tih vaših termina ja bih rekla jednostavno- bezobrazni. Dobro, imam ja empatiju, ali posle svih ovih godina terora i odbacivanja baš i nisam za nju zainteresovana. Da je prižam, a ne dobijam? Hm. Ogugla čovek na bol pa postane ogorčen kao i ja. I vidite onda stvarno postajem teška. Zarđala sam malo i nema ko da me usmeri. Šta ću.
Dobro, evo imam jednu opciju sada kada ste mi je pružili čitanjem ovih redova. Već radite drugačije sa mnom i ukazujete mi poštovanje i prihvatanje. Vidite meni baš to i treba. Ne da se složimo. Ih, ima stavova raznih, nije meni zapelo za to. Ali za kontakt, za dijalog, slušanje, priznavanje i time meni najbitnije: prekid odbacivanja. To što umem da pravim karambol shvatite je moje dozivanje i prosto rečeno logika stvari. Onako kako ja znam. Da ste me videli i pomogli i naučili me drugačije sigurna sam da ne bih bila ovako naporna. To što se ne postojim u vašoj svesti ne znači da me nema u postojanjiu. To samo znači da mi ne pomažete da živim kao čovek nego se batrgam za život. No, da se vratimo, izvinite godine su frustracija to pa mi treba malo glasa i olakšanja, sada kada sam u svesti hajde lagano da vidite još neke moje osobine:
Ja, dakle, nisam nešto isključivo negativno. Znate li da ja vršim najkorisniju društvenu funkciju? Ja vas integrišem u grupu kojoj pripadate. Parodicu, partnerstvo, kulturu, sistetem. Ko me ne vidi i ne živi misli o sebi kao o isključivo ispravnoj osobi, prebacuju me drugima iako njima pripadan. Što? Da bi mislili da su idealni i da nikada ne greše. E pa tako se odvajaju od ljudi koji to svakako nisu. Onda ostaju sami kao što sam i ja sama. Nismo zajedno, onako kako prirodom pripadamo. Usamljeni smo. A ni ne znamo, ne vidimo.
Bežeči od tame živimo u tami.
Dobre osobine nas uzdižu iznad grupe, dok vam ja omogućavam da budemo „ osoba među ljudima” i ljudska bića. Zato i ,nema svetla bez mene, ni duševne celovitosti bez nesavršenstva.
Ne traži savršenost već potpunost.
Da bi se upotpunio, život ne traži savršenstvo već potpunost. Tu spada trpljenje svih manjkavosti, bez kojih nema napredka, ni uzdignuća. Znate li da vam je Jung o tome govorio? Da se zalagao za moja prava. Ljudska prava.
Zašto se plašiti mene? Plašite se ove tame, nesvesti, sebe koja me odbacije. Pa znate da tamo gde sam ja na obližnjem mestu svetlost sija. Svest sija. Ja sam vam potrebna jer sa mnom stojite sa dve noge na zemlji. Podsećam vas na nedovršenost i upotpunjujem komplementarnim.
Vidite,
ako ste samo ono što o sebi mislite pravite sebi falinku. Fali. Nedostaje.
U tuđem oku vidimo trn, a u svom ?
Nažalost, osoba bez mene, je statisticki najrasprostranjeniji ljudski tip. On u drugima vidi sopstvene, nepriznate greške i tako baca senku na svet oko njega. A svi oni zajedno prave mrak. Mrak svesti i tamu.
Kada bi znali kako je divno biti čovek ne bi vam padale na pamet ove igrarije takozvane ljubavi prema sebi. Igrarije savršenstva. Bez mene ste baš to, tek pola čoveka.
Za susret sa mnom potrebna vam je inicijativa, hrabrost i mudrost. Ako ste u stanju da me pogledate, da saznate o meni puno ste za sebe učinili. To puno se zove sposobnost za ljubav.
Dobar dan,
drago mi je da smo se upoznali
Ja sam Senka.
Tu sam da vas podsetim da ste ljudi, da vam otvorim oči za ljudskost, za ljubav, za bliskost, za život.
Dobro jutro, ovo iznad nas je nebo.
Ivana
Ivana Paunović 