Može neka zabava? Nešto novo, neko novi? I opet i opet. Novi stimulusi.
Evo ih.
I opet ništa? Nije dovoljno? Mora da je problem u količini.
Hajde još i još i još.
I opet ništa?
Mora da je do količine.
I hajde još i još?
Ništa.
I dalje je dosadno.
A da nije dosadno to unutra, a ne spolja? Da nije prazno unutra, a ne spolja?
Da nije rešenje unutra, a ne spolja?
Kada se ne suočavamo sa sobom, sa onim što je unutra, ako ostaje prazno mesto tamo gde bi trebalo da smo mi u našem životu onda to mesto upotpunjuju obrasci koji služe da zamagle tu prazninu. Ne znam tačno koji su vaši, ima ih raznih, mada ne puno.
Jedno ipak znam- obrasci su predvidljivi.
Obrasci su dosadni. Dosadni jer imaju jednostavan sistem sa par dugmica i sve se vrti u istom krugu. Način na koji gledate sebe i svet. Predvidljive reakcije. Predvidljivo razmišljanje. Koga volite, kako volite. Kako radite. Kako rešavate problem.
Rigidni obrasci bežaće od doživljaja, histrionični juriće ka njima, gutaće reakcije drugih, zavisni ce sisati uvek ogorčeni jer svet nije dao dovoljno, narcizam ce juriti sliku, mazohisticki će žonglirati sa krivicom.
Pesimista će masterirati šta ne valja, nerealni optimista kao leptirić preletaće bol.
Ne dam bolu da me boli
-mehanizmi odbrane
Masteraši poricanja praviće se da bol ne postoji. Masteraši projekcije svoje sadržaje pripisivaće drugima. Masteraši obrtanja videće suprotnosti realnosti. Biće preterano sve što nisu i što nije. Represija će dosledno sprečavati izlivanje rečnog toka energije samo da ne dospe u svesni život jer bože moj neprihvatljiv je, što je razume se suludo jer će taj sadržaj svakako biti deo života samo mi nećemo biti svesni. Studenti pomeranja će samo misliti da znaju šta o kome zapravo misle. Racionalizacije imaće lažna uverenja o stvarnim stvarima.
Mirno spavaj nano sve je zaključano
Obrazac za ispunjavanje praznine koji koristite umesto suočavanja sa sopstvenim životom predvidljiv je, jednostavan i kao takav jasno – dosadan.
I kao takav uspavljuje. Kao dosadan film ili knjiga jedva držite oči otvorene od predvidljivog scenarija. Sve više sklapate oči, sve ste više nesvesni. Svesti sve manje, životnosti sve manje. Praznina sve dublja.
Tako komirani i polusvesni tražite nešto da vas probudi, nešto što će učiniti da se osetite živim. Nešto i/ili neko. I tako gacate zatvorenih očiju i prestajete da birate jer žudite za životim. Životom u vama koji gubi energiju i sve više nestaje. Svakim novim negiranjem i traženjem stimulusa spolja njemu je sve gore i gore.
Dokle ćete?
Istina je da je život u vama. Da je na vama da se probudite i da ga produbite i vratite mu energiju koju bacate spolja, uzalud. Da mu se posvetite, da ga oživite i tako budnog i vitalnog usmeravate gde i kako želite.
Rešenje nije negde tamo, rešenje je vaše i u vama.
Srećom.
Koristite i uživajte u datoj slobodi.
Ivana Paunović
Pesma: #kostakosovac -živi
Ivana Paunović 