Iza strahova su naši ciljevi. Hoćete li ka njima?
Ako pronađete svoje strahove našli ste vrata ka ostvarenju vaših ciljeva. Iza straha je cilj. Ako bežite od svojih strahova, ako se pravite da ne postoje, ako ih negirate, ako ih umanjujete, ako od njih pravite bauke, ako bežite glavom bez obzira ( prema sebi), ako ih izvrćete ili potiskujete znači da kupujete karte po visokoj ceni za smer suprotan od onoga što vam zaista treba. I, vrlo verovatno pošto vam se ne sviđa ni suprotan smer- stojite u mestu. A život vam ide.
Hoćete da krenete za njim?
Predstavljam vam ambivalenciju.
Naše želje nas približavaju ostvarenju naših ciljeva. Naši strahovi nas parališu i sprečavaju da pravimo promene koje poboljšavaju naše živote. Tako je. Ambivalencija je bazično ljudsko iskustvo.
Dobrodošli među ljude, šta možemo učiniti za sebe?
Ne možemo imati svesnu kontrolu nad svojim ponašanjem ako se plašimo gubitka kontrole. Strah ima parališući efekat. Ometa našu spontanost i naš pokret. Zaglavljeni smo. I vidite sada. Taj konflikt između potrebe da krenemo, delujemo i impulsa da se povučemo, jel te, umanjuje našu svesnu kontrolu. A tada se još više plašimo. Opa. Eto ga večni krug pakla.
Iz njega se izlazi tako što- izađemo. A onda nas čekaju vrata. Nismo više u istoj sobi u kojoj se vrtimo u krug. Eto vrata, a eto i straha koji čuva stražu.
Pretpostavlja da vam ova slika ne pada teško da zamislite. Setite se bilo koje priče, bajke, filma, zar nisu uvek ispred vrata koja vode srećnom završetku priče neka strašna čudovišta? Minotauri, troglave aždaje, neka strašna mitska bića gde se postavlja pitanje ili-ili. Ili ce junak preživeti i doći do cilja ili pada. Biti ili ne biti. Mislite li da je to slučajno? Mislite da se slučajno svesno ili nesvesno povezujemo sa ovom temom? Mislite li da je neko tek tako video ove slike i pretočio ih na papir? Nadam se da je kroz niz pitanja pitanje postalo retoričko. Ako ne- odgovor je- nije. Nije slučajno. To je opšte ljudsko iskustvo.
I mi biramo koja će biti priča našeg živita. Onaj “uljuškani” početak priče bez razvoja ili ona priča u kojoj smo junaci naših života.
Ni na “sony playstation-u” nije bilo prelaska na sledeći nivo igrice bez izazova i tako je i u životu. I svaki nivo kulminira nekom aždajom pred sledeći nivo. Razvojem kapaciteta za suočavanje sa našim aždajama neophodno je za usmerenost i kretanje ka autentičnim ciljevima. I vežba se. I razvija se. Zato se i zove “sposobnost” tolerancije na ambivalenciju.
Strah nije ništa
Naravno da za strah postoje razlozi. Ovde ne govorim o tome da su aždaje zamišljene i “puf” nestaju. Ovde govorim o time da smo sposobni da ih savladano. Da to možemo postati. Suočavanjem.
Za strah postoje razlozi. I kako se u suštini plašimo stvari koje su se dogodile, a ne koje će se desiti, jasno nam je da ti strahovi leže u nerazrešenoj prošlosti.
Plašimo se onoga što se već dogodilo
Vidite, primera radi. Ako ste kao dete imali eksplicitnu ili implicitnu zabranu da ispoljite bes znali ste da će to ispoljavanje rezultirati žestokim batinama ili nekim drugim strašnim ishodom. Logično kontrolisali ste taj impuls da izbegnete nešto strašno. Počeli ste da se plašite svog besa, zapravo plašili ste se čime on može da rezultira. I počeli ste da ga kontrolišete. Nije vam preostalo ništa drugo do da potiskujete i slični manervi koji su se u međuvremenu razvili da održe ovaj cilj.
Vremenom bes je počeo da kontroliše vas.
Više se ne prepuštate osećaju sebe, sopstvenog besa i samim tim ne možete njime da vladate. I kao što smo rekli sada se logično zbog toga još više plašite i eto ga pomenuti krug pakla.
Besno i uplašeno dete
Ovo potiskivanje i čitav manevar ostavlja vas u poziciji deteta zamrznutog u prošlosti, a dete ne može da se bori sa aždajom. Samo što više niste dete. Taj deo više nije tačan.
Suočavanje
Ali da biste to i osetili prošlost se mora odmrznuti . Jer sa njom su zamrznuti i vaši potencijali. A vidite još nešto, iako je ta prošlost zamrznuta aktivna je. Aktivno vas zadržava da idete ka onome što želite. Iako je opasnost otklonjena ta prošlost i dalje čini da se plašite posledica. Posledica sa davno isteklim rokom trajanja.
Pusti kontrolu da bi mogao da kontrolišeš
svoje strahove
Dakle, spustite se duboko u svoje strahove. Prekinite da ih kontrolišete. Prožuvite ih, osećajte, neka boli, neka biva šta treba , ostanite sa njima, trpite, učite, analizirajte, sećajte se, samo ne odlazite sa tog mesta dok ih u potpunosti ne proživite. Kada ih tako, vi zaista budete držali u šacu, kada ovladate njima oni više neće vladati vama.
Gde su naše najveće želje tu su naši najveći strahovi
Ne čekajte više da radite šta zaista želite. Nađite šta vas plaši, to je putokaz, i idite. U život.
A na tom putu kako beše reče Duško?
Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Strašan lav.
Zube oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!
Strašno, strašno!
Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.
Ivana
Ivana Paunović 