Nadahnuće

Koliko toga imam da ti kažem. Imam utisak kao da mi misli, slike i osećaji šetaju kroz naše sesije, kroz moj život i kao da imam potrebu da im kažem: “Polako, usporite, obuzima me toliko želja da ne znam šta pre sa njima.” Imam potrebu da od svih tih iskustava napravim nešto. Da od ovih uvida obojim život. Da ga oblikujem sa svim onim što sada znam i mogu. O, Bože, koliko energije osećam. Pa ja sam sada kao vajar svog života. I ne samo vajar, osećam da sve kroz šta sam prošla su sada postali moji alati. Pretvorila sam ih u alate, svoje traume u iskustva, svoje boli u energiju. Kakav polet, kakvo nadahnuće.”

Nisam prekidala Mariju, osećala bih se kao da prekidam svirku tik pred refren.

“Znaš i sama da nije ovo prvi put da dolazim sa ovoliko energije i reči na sesiju.”, nasmejala nas je. “Ali ovo je drugačije. Ovo nije iz napetosti i besa. Osećam se smireno i energizivano. Ovo nije bes, ovo je strast. Ovo nije iz pucanja, ovo je iz puštanja. Ovo nije iz želje da menjam prošlost, ovo je iz želje da stvaram budućnost. Ovo nije iz nesigurnosti, ovo je iz ljubavi.”

Koliko je samo puta govorila o svom strahu da otpusti bes. Koliko ga puta nije ni primećivala. “Ali da nisam besna bila bih tužna, večito tužna.” umela je da kaže.

Bes kao snaga

Mnogi ljudi ne žele da se odreknu svog besa jer u njemu vide svoju snagu. Jedinu snagu. I naravno, razumite, sve to ima svoju logiku. Kada nam mir poremeti neka bol, trauma, okrutnost, sudbina, kako god to zvali, životna energija, strast i polet utihnu. Na njihovo mesto može, kao kod Marije, doći bes. Tada je on jedini izvor toplote, plamena i energije. Razume se, tada nam je veran saveznik. Pomaže nam da sagorimo traumu. I neka ga, hvala mu. No dođe vreme kada ta vatra pređe i na teritoriju naše autentičnosti. Mudrost je otpustiti ga na vreme jer u suprotnim sagoreva i nas.

Vatrenost
liči, ali nije

Vatrenost besa i vatrenost strasti nije isto. Mešamo plamen ljutnje i besa sa plamenom strasti i životnosti. Tako zamenjene ostavljaju utisak da bez besa nema ni život(nosti). Samo večita tuga.

Bes

Bes je odbrana od bola koja skupo košta kada je potreba za njom prošla. Bes dolazi iz traume čija vrelina sagoreva nas, naše ideje, naše sposobnosti, alate za život. Ostavlja za sobom takav dim da sve manje vidimo oko sebe. U magnovenju svoje prošlosti ne vidimo jasno, ni sebe ni druge.

Strast

Strast dolazi iz životnosti, iz autentičnosti. Iz želja koje nisu obojene zahtevima i bolima. Ona ne krpi beskrajno ono staro, ono stvara novo. Ona nikada ne zaklanja istinu, ona je rasvetljava. Njom jasnije vidimo i lako se krećemo. Ona je budna, poletna, obojena slobodom i svesnošću. Jasno vidi sebe i druge.

“Vidiš, nisam više ona jaka žena koja je kod tebe došla na prvu sesiju. Ona jaka žena koja je svoju snagu crpela iz besa koji je uništavao nju. Koja nije videla i osećala svoje nežnosti krijući ih iza opasnog besa. Sada sam žena sa strašću za životom. Koja svoju snagu nalazi i gradi u onome što jeste. Baš kakva jeste. Koja vidi sve delove sebe i svoju snagu vidi u tom kapacitetu da gleda i vidi. Hrabro. A ta hrabrost je nagrađrna novim sposobnostima za život. Nemam šta da krijem jer sada mogu da vidim sve istine i da ih podnesem. U sebi i drugima.To je snaga, to je energija, to je strast. To je stvaranje.

Oh, kakva sloboda.”‘

Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i edukator