Nekada davno živeli su jedan kralj i kraljica. Mnogo su se voleli i željno iščekivali prinovu. Vreme je prolazilo, ali nikako da stigne beba. Bilu su strpljivi u početku, ali priroda nikako da odreaguje. Kako je vreme prolazilo tako je dolazilo sve više patnje. Primetio je njihov psihoterapeut da se oni sve više ljute na taj život i tu prirodu koja nikako da podari dete. Oni baš nisu bili spremni da se suoče sa ovom temom i vide kako bi se sa tim nosili. Možda bi i to došlo na red, ali eto jednoga dana stigoše dobre vesti. Kraljica je trudna.
Zora je svanula ?
I tako od silne radosti više nisu ni mislili o muci pre toga. Rodila se Zora ( Aurora- zora). Rodio se nov život i velika radost. Organizovali su veliku prosavu i pozvali sve iz kraljevstva. Skoro sve. Grdanu, zlu silu prirode, pardon čarobnicu su i dalje negirali, pardon, zaboravili da pozovu. Rekao bi čovek omaška, neznanje. Ali znali su oni da ona postoji. Logično je, nekako je tu, deo je realnosti. Ali valjda će da prođe i bez nje, nadali su se. Možda ne primeti da je ignorisana i sve se nastavi bez ikakvih problema.
Uostalom, mislili su se, oni samo žele da svoje dete zaštite od takvih negativnih elemenata života i prirode kao što je Grdana. Zapravo i sebe, rekao bi njihov terapeut. Da se ni oni ne suočavaju sa svim što život može da donese. I njoj i njima. Da zažmure. Jer bilo bi lepo da tako život ide.
Ali, ne lezi vraže. Grdana je saznala i odlučila da odgovori na njihovo ponašanje. Besna baci kletvu i kaže da će Zora umreti kada postane punoletna. Odrasla.
Umešale su se tu i druge sile prirode u obliku dobrih vila i uspele da umanje kletvu da dubok san zameni smrt.
Strahovi kralja i kraljice, logično, sada su postajali sve veći i još jednom su se odlučili za istu taktiku. Pobeći od opasnosti. Zoru su sklonili od sveta na proplanke cveća i drveća. Što dalje od svih opasnosti. Mislili su tako će pomoći.
Epilog
I šta se sa našom lepoticom desilo ? Uspavala se. Ležala je živa, ali nesvesna. U neznanju i bez sposobnosti. Niko joj nije ni rekao za zlu kraljicu, a kamoli je naučio šta sa tom mukom činiti. Rekli su joj što su i oni znali- da se skloni. Niko je nije osposobljavao za život. Samo za cveće i drveće. A to je samo jedan aspekt života. Ima cveća i drveća, zadovoljstva, ali ima u životu i bola, “kletvi”, opasnosti , razvojnih zadataka, frustracija. Ali toga nije bila svesna. Tako uspavana bila je nespremna za život. Za sve aspekte njega, prirode.
Gde si kralj i kraljica pogrešili ?
Zorina priča počela je, kao što vidimo i pre nje. Ideja ignorisanja celovitosti života, negiranje bola, “nepravednog”, teškog, u njenim roditeljima samo je teklo dalje. Oni su videli lepote života, dobre vile, ali negirali su da u svemu tome postoje i Grdane i boli. Taktika “odcepi” stvorila je isto tako lepu, ali uspavanu Zoru.
I kako Zora da osvane?
- Ljubav kao buđenje
Kao što smo videli. Priroda ona “crna” donela je kletvu, kao sto je i priroda ona “bela” donela mogućnost. Oba su tu. Oba su život. Obe strane su priroda.
A baš je ona i dala odgovor: Ljubav je
može probuditi.
Sposobnost (!) za ljubav
I zapravo možemo reči da dostizanje zrele sposobnosti za ljubav i jeste odgovor. Doduše ona se ne postiže poljupcem princa na klik samo uz srećne okolnosti. ( šta god neke priče rekle ) već razvojem drugih sposobnosti koje nas ka njoj vode. I tako malo po malo osposobljavamo se da zrelo volimo sebe i druge. I budimo se. Postajemo svesniji i svoji. Svoji i tuđi. Sa svim aspektima integrisanim u nama i našim odnosima. I dobre vile i grdane. I zadovoljstvo i bol. I zora i zalazak. Baš kao i sama priroda. Baš kao i sam život.
Celovitost
Priroda nosi dva elementa. Stvaranje i destrukciju. Prijatno i neprijatno. Vrline i mane. Ona je i rađenje i smrt. Ona je i crno i belo. 𝕭𝖊ž𝖆𝖓𝖏𝖊𝖒 𝖔𝖉 “𝖈𝖗𝖓𝖔𝖌” 𝖆𝖘𝖕𝖊𝖐𝖙𝖆 𝖕𝖔𝖘𝖙𝖆𝖏𝖊𝖙𝖊 𝖒𝖚 𝖇𝖑𝖎ž𝖎.Životne teškoće i izazove unutar i oko nas ne preprodimo tako što pred njima zatvarano oči već tako što ih gledamo u oči. Ne bežanjem od njih već razvojem sposobnosti kojima ih prevladavano.
Ako se previše štitimo postajemo ono od čega treba da se štitimo
Učite od kraljice i kralja. Ne ignorisite Grdane. Ne čuvajte ni svoju decu od njih već ih učite da se sa njima nose. Pozovite te Grdane na sve važne događaje i vidite šta imaju da kažu, šta od njih možete naučiti. Da tim lekcijama zaista sačuvate one i ono sve što vam je važno.
Hrabrost i sposobnost, to je ono što nas zaista čuva od negativnih elemenata
i stvara pozitivne.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 