Velikodušnost

i sposobnost za ljubav

Ne kvari me

Ne kvari me time da stalno čekaš nešto zauzvrat. Time me ubijaš.

Ne kvari me time da posle mene moraju stalno da ti se zahvaljuju. Time me obezvređuješ.

Ne kvari me time da zahtevaš da me ne zaborave. Time nestajem.

Ne kvari me začinima žalbi, ne idu uz mene.

Ne kvari me bezgraničnim uslovljavanjima. Time me činiš okrutnom.

Ako me daš ne otimaj me nazad. Svakako ostajem i uz tebe.

Tvoja velikodušnost

Ne zovi me pogrešnim imenom

Da znate koriste me često kao izgovor. I ono što vam može zaličiti na mene znajte da nisam ja. Ako pobrkate obezvredićete me i vi. A nećete ni znati. Evo da vam pomognem. Tamo gde vam se učini da me je previše uglavnom me najmanje ima. Tu se nalaze neki drugi: bes, zavist i preterana potreba za kontrolom. Oni koji me koriste kao paravan nemaju spontanu i autentičnu potrebu za mnom. Oni samo ne mogu da se odupru nesvesnim unutrašnjim zapovestima da stalno pomažu. A ja nikada ne dolazim iz zapovesti i krivice da znate, uvek dolazim iz ljubavi i spontanosti.

Razumite i njih: te unutrašnje zapovesti nastale su iz boli, iz dubokog unutrašnjeg osećaja da nemaju šta da daju. Razumite, ali ipak napravite razliku jer ako to ne uradite obezvređujete mene, a ni njima ne pomažete. Šta više učestvujete u njihovoj nesvesti problema, a samim tim i mogućim razrešenjima. I sami ćete vremenom videti da tražili ne tražili stalno će vam bezgranično nešto nuditi i davati. Neka vas ne čudi što se nećete više dobro osećati. Mislićete da mene odbijate i osećaćete se loše zbog toga. Ali ne odbijate vi mene. Rekla sam vam koga odbijate. Bes, zavist i kontrolu. To je ok. Niste zbog toga loši. To što vam ne prija je što osećate, samo niste svesni, da nisam to ja. Da to ne zadovoljava vaše potrebe. Ne mogu oni to ni uraditi jer ne prepoznaju ni svoje. Razumite i sebe i njih. Tada dajete šansu za obe strane da se nešto možda i promeni. Takođe ne mislite da im time oduzimate zadovoljstvo, suštinski ga oni jedva i imaju. Zato ga nemate ni vi u primanju. Ili bar ne dovoljno. Nema zadovoljstva tamo gde je moranje i kontrola već autentičnost i sloboda izbora. Tamo gde mene ima ima i granica. Nisu tu da nas razdvoje nego spoje. Psiholozi ih zovu “optimalnim”. A ovo što na mene liči nema granica jer je oni ni ne mogu osetiti dok im ne bude previše, a i vama. I ne mojte zaboraviti, u tom njihovom preteranom ima i mene, ali jedva me možete primetiti jer je gužva. Puno je drugih nesvesnih emocija i potreba koje me zatrpaju. Uguše me. Obesmisle. Zato:

Utvrdite svoje unutrašnje osećaje vrednovanja sebe i sopstvene snage. Brinite o njima koliko i o drugima. Vrednujte to svoje, onda i tuđe. Uvažavajte i budite zahvalni, onda ćete to zaista i posedovati. I tada ćete znati da koliko god da dajete uvek ćete i vi imati.

Iskreno,

Veliko Dušnost

Odsek: Sposobnost za ljubav

Ivana Paunović

OLI psihoterapeut i supervizor