Reči za koje se treba boriti

Reči za koje se treba boriti

“Plašim se.”
“Čega?”
“Može da se ostvari.”
“Plaši te što može da se ostvari ?”
“Znam znam…plašim se što tek tada znači da mogu i da zaista izgubim. Do tada nisam mogla jer nisam ni imala šta.”

Stvaranje novog uključuje i njegov kraj. Sve je ciklus. Znači da ima smene. Počeci i krajevi. I tako ponovo. Radost imanja traži kapacitet odricanja. Kapacitet da damo ide uz kapacitet da primimo. Želja za samoćom i bliskošću. Inspiracija i dosada. Opozitivi daju kretanje. Prirodnost. Nove misli sklanjaju stare. Sve se kreće. Pokušaji zaustavlja prirodnog toka života kontrolom stvara duševni grč. Nije rešenje u borbi sa prirodom nego u plesu na njene ritmove.

Bailamos con La Muerte

Stvaranje je niz rođenja i smrti.
Setih se jednog lepog španskog izraza “Bailamos con La Muerte” , mi plešemo sa smrću. Sa krajevima i počecima. Ljubav ima cikluse, nešto teče, pa se isuši, menja tok, neke faze bespovratno prolaze, druge dolaze. Biramo jedno drugo svakog dana. Ništa nije statično. Ni mi, ni odnosi, ni život.
Sposobnost za ljubav je i sposobnost za praćenje tog životnog ritma. Ples sa krajevima i počecima. Voleti znači učiti korake. Voleti znači i stvarati nove. Pratiti ritam i stvarati ga.
Voleti je prigliti mnoge krajeve i početke unutar istog odnosa. Ljubav nije nesto što se prosto uzima. Ona se razmenjuje u stalnom ciklusu.

Svest o ljubavi podrazumeva da se zna da je “raj” izgubljen. Da bi spoznao smisao ljubavi čovek mora da je već iskusio njen gubitak. Gubitak idealizacije, fantazije. Svest se javlja kroz svesnost o principima. Svetlo- tama, gore -dole, zadovoljstvo- bol. Tako je i sa ljubavlju.

Ideja da će nas tuđa ljubav osloboditi je iluzija čiji je koren u dečijem ubeđenja da je život raj. Kada se oslobodimo te iluzije postajemo osoba koja voli. Ne samo koja je pasivno voljena.

▫️Naizgled paradoksalno, oslobađanje fantazije raja nam daje zrelu ljubav i slobodu.
▫️Naizled paradoksalno, kapacitet za prihvatanje kraja daje nam početke.
▫️Naizgled paradoksalno, prihvatanje smrti daje nam život.

Troši život da bi ga više imao.

Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i supervizor