Harizma

Priča plus / Večernje novosti

—Kako glasi Vaša definicija harizme?

Kada čujem reč „harizma“ pomislim na spontane ritmove. Spontane ritmove razmišljanja, osećaja, oseta, spontane ritmove u pristupu sebi i svetu. Spontanost u pokretu i ponašanju. Spontanost u pristupu životu. Igrivost sa persepktivama i mogućnostima. Vidim osobu sa stavovima bez rigidnosti, sa emocijama bez preplavljivanja, sa ambicijama bez alavosti i zavisti, sa osmehom i sposobnošću da prihvati neprijatne emocije. Nekoga ko je deo grupe i individua za sebe. To umemo zvati privlačnom „energijom“. Dodala bih da to nije samo neko ko ima „dobru „ energiju to je neko ko je stvara.  

Da bi stvorili energiju oko nas prvo moramo da je stvorimo u sebi. A kako to činimo? Kroz poznavanje sebe, prihvatanje sebe. Kada smo u balansu sa životom, željom i realnosti. Kada umemo da budemo nežni prema sebi koliko i kritični i kada znamo kada je vreme za jedno a kada za drugo. Kada puštamo sebe da budemo. Tada naša životna energija cirkuliše unutar i izvan nas. I tada ne moramo ništa više da radimo. Takva inspiracija „zove“ i druge. 

Taj spoj dečije radoznalosti, želje i naivnosti tada je ušuškana u iskustvo i podjednako uključuje i prihvatanje bola koji je takođe deo života. Tada možemo da se vodimo principom realnosti koliko i principom zadovoljstva. Da prihvatamo sve težine sveta i opet volimo taj isti svet. 

To bih nazvala harizmatičnom osobom. To bih nazvala stvaraocem.

—Da li se lako razvija manipulativnost kod harizmatičnih osoba ? Na šta da obratimo pažnju?

Postoji međutim i devijacija harizme. Ukoliko na gore navedene sposobnosti dodamo izostanak empatije i moralnih vrednosti možemo dobiti takozvane harizmatske vođe- Ljude koji su podjednako strastveni u vezi svojih ciljeva, koji u ovom slučaju isključuju dobrobit drugih. Šta više uključuju manipulativnost za ostvarivanje sopstvenih devijantnih potreba.   

Harizmatičnost čija je osnova samocentrična manipulativnost udružena sa nedostatkom moralnih vrednosti i empatije može biti opasna. Opasnom je ne čini samo sama osoba koja bira da tretira ljude kao objekte za zadovoljenje ličnih potreba već i oni sa druge strane koji to dopuštaju. Kažem “dopuštaju” sa željom da naglasim da imamo slobodu izbora da mislimo svojom glavom.

📌Što više koristimo svoju glavu to će manji drugi da je koriste

Kada odustajemo od ličnih ambicija sa uverenjem i osećajem da nismo I ne možemo postati sposobni da ih ostarimo lepićemo se za one harizmatične vođe koji obećavaju da će to uraditi umesto nas. I problem rešen. Neki “veliki tata” je odlučio da će nam ispuniti želje a da mi ne moramo da se trudimo. Naše je samo da budemo poslušni.

Kada znamo kakav je osećaj kada sami ispunjavamo svoje ambicije i pratimo svoje vrednosti, kada znamo koliko je dobar osećaj uspeti makar ga platili i usputnim neuspesima teško ćemo na ovo pristati. 

—Kada postajete podložniji uticaju ovakvih vođa? Ko može, a ko ne da im odloli?

Podložniji ste uticaju kada ne znate šta znači i/ili koliko vredi graditi (sopstveno) samopoštovanje. Podložniji ste kada želite prečicom, na foru, na račun drugog. A harizmatične vođe upravo to nude na ovom tržistu prodaje vrednosti. Nude i iluziju da do napredka može doći lako bez frustracija. Da I ako ih bude da će ih oni podneti umesto nas. I to zaista lepo zvuči. Taman pomislite kako je problem rešen I kako možete sačuvati sliku o sebi ušuškani u izbegavanju rizika. Medjutim glavni problem je što ovih odabirom upravo to I činimo. Umanjujemo sliku od sebi I onda smo još podložniji. Začaran krug. Bilo kako bilo možda sve ove “udobnosti” I dobijete ono što sigurno gubite je svoju volju i svoje vrednosti. 

Harizmatske vođe iz ovog primera manipulišu nedostacima I bolima onih prekoputa. A ti drugi pak sobom jer ne leče svoje rane, ne preuzimaju odgovornost i dozvoljavaju sebi da veruju da će to učiniti neko drugi. 

—Da li je to urodjena osobi ili se može stići vremenom ?

Sama reč harizma znači „dar“. Mnoge kolege kažu to je veština. Ja bih dodala da je pored toga i sposobnost. Skup emotivnih kompetencija a onda i veština u kojima se te kompetencije ogledaju. Možda bi mogli reći i da je dar. Dar sreće da smo imali priliku još u ranom uzrastu da nesmetano puštamo i razvijamo svoje talente. Da se bez previše kritike upuštamo u istraživanja sveta. Dar srećnih psiholoških, porodičnih i drugih okolnosti koje nam nisu blokirale ono što je prirodno već u nama, spremno da se razvija i izražava. Tako gledano možemo reći da je dar. Tako gledamo možemo i zaključiti da je možemo i kasnije razvijati kada sami obezbedimo sebi uslove za to ako nam već drugi ili okolnosti to nisu obezbedile. 

A izgubiti? Ako da zbog čega ?

Harizmu možemo posmatrati kao spoj naših kapaciteta da realno volimo sebe i druge. Da prihvatamo sebe i druge, da postavljamo i poštujemo granice, da uživamo u našim osetima, čulima, osećanjima, odnosima. Da imamo tolerancije na životne frustracije dovoljno da se predamo stvarima koje volimo. Da smo spremni da učimo i razvijamo se u poslu koji radimo i u odnosima u kojima smo. Kada osetimo lepotu samopouzdanja i samopoštovanja koji su produkt prethodnog ostajemo sa strastvenom željom da utičemo i na svet oko nas. Verujem da je to trenutak u kome naša harizma može učiniti puno. Sam pristup životu na ovaj način već je dovoljno pobuđujuć i privlačan onima oko nas koji ka istome teže. Rekla bi da zapravo svi ovome težimo, samo manje ili više smo u kontaktu sa tom potrebom. Ali uvek dovoljno da neku reakciju na ovakve ljude imamo. 

Ukoliko se jednom prepustimo i posvetimo ovakvom kreativnom pristupu životu ne možemo lako od njega odustati. Ono što može tu strast da zamagli su životne okolnosti no verujem da i tada ova energija živi samo drugim kvantitetom i kvalitetom. 

—-Harizmatični ljudi uvek nalaze neke slicnosti sa sagovornicima. U kom uzrastu se ispoljava?

Verujem da ste imali prilike da vidite decu koja uživaju u svom egzibicionizmu. Koja slobodno i radosno ispoljavaju sebe. Bez puno blokada. U toj tački još uvek ne govorimo o harizmi u punom jeku. Na mlađem uzrastu deca protočno prilaze svetu, međutim još uvek usmerena isključivo na svoje potrebe. Prava harizma uključuje i zdravu empatiju. Zdrav balans svojih i tuđih potreba. Verovatno ne biste uživali u koncertu u kom pevač peva kako bi se divio svom glasu. Ili sam sigurna znatno manje nego u pesmi onog koji ne samo da uživa u svom glasu već i u tonovima, pesmi, vašoj prisutnosti i posebno- razmeni svega navedenog.

Dakle, kao i druge osobine tako i ovaj skup osobina počinje da se rano razvija i godinama dobija na punoći i kvalitetu kako se detetove sposobnosti šire. Harizma posebno uključuje kapacitet za empatiju i uzajamnost. Bar u svojoj zdravoj varijanti. 

—Sličnosti i razlike harizme i šarma?

Kako postoji puno definicija harizme, tako je i sa šarmom. Saglasnost je u viđenju harizme kao šire osobine bića, za razliku od šarma koji je više vezan za samu komunikaciju. Tako je šarm površnija osobina koja može i ne mora da ogleda dublji kapacitet za kreativni pristup životu. Neki prodavac ( robe ili ljubavi, mada tako gledano dodje na isto ) vas može šarmirati da nešto kupite i probate ali harizma vas sama zove da iskusite i ostanete. Šarm vidim kao flert, harizmu kao ljubav. Jedno može voditi u drugo, ali ne mora. 

Šarm je kao zavodljiva vešta komunikacija, harizma lepa balansirana duša.

—-U kojim profesijama je najpoželjnije imati harizmu?

Skoro sam vodila razgovor sa edukantima o tome koji su ih školski predmeti privlačili kao decu. I kao što možda i vaše iskustvo kaže to nisu bili sami predmeti i sadržaj koliko nastavnici i profesori koji su to prenosili. Oni koji su i sami bili strastveni u odnosu na život i  svoju struku, koji su je voleli, dobro poznavali i koju su želeli to da nesebično prenesu učinili su da i deca zavole te predmete. Ne samo zavole već i nauče, pa se i pridruže. Činjenica da u onim profesijama koje više uključuju druge ljude harizma ima i više konkretnog produkta. 

—U čemu se ona ogeda ? Koliko je bitan govor tela. Može li se osoba obučiti da postane harizmatična? Postoje li kursevi za “nadogradnju” harizme.

Pitanja su me vratila par godina u nazad. Na prvi terapijski susret sa klijentkinjom koja je došla zbog, kako je navela, anksioznosti. Zgrčeno je sedela na stolici prekoputa kao da je želela da zauzme što manje prostora. Retko je manjala položaj tela, izraze lica i još ređe uspostavljala kontakt očima sa mnom. Pričala je ko je sve muči na poslu, u braku, sa decom. Polako smo razrađivale sve ove teme. 

Vremenom je te teme počela da boji gestikulacija. Umela je da se ljuti, pojača ton glasa, pa da maše rukama kako bi jasnije prenela emocije. Počela je I glasnije da se smeje. Sve više se šalila. Malo po malo obustavljala je priču o problemima jer su joj sinule nove ideje za posao koje je htela da podeli. Poćele smo sve više da se smejemo, upoznajemo. Ulazile smo sve češće  u digresije a sve smo više bile fokirane. Smišljala je spontano nove igre sa decom. Počela više da se odmara I više da radi. Nekako je I druženje postalo “lakse za uklopiti”. Nismo više pričale samo o njenim ljutnjama i nepravdama. Počele smo da pričamo o drugim ljudima. O njenim potrebama I potrebama njenih bližnjih. Dosta susreta kasnije odložile so sesiju jer je spremala prezentaciju koju je dugo stidljivo želela da prikaže na poslu. I da, mogla bih reci prošla sam sa njom nekoliko kurseva. Neki su se bavili prepoznavanjem svojim potreba I osećanja. Istraživanjem mogućnosti. Postavljanja granica sebi I drugima. Definisanje odgovornosti svojih I tuđih. Veštinama komunikacije. Neki su bili bolniji vraćali u prošlost . Neki su bili napeti. Svašta je cirkulisalo tom prostorijom. A sada svašta cirkuliše njom I njenim životom. Prevladala je njena odgovornost I iz toga sloboda da kreira svoj život.  

Možemo reći da je razvojala emocionalnu I socijalnu inteligenciju. Razvila je balansiranu ekspresivnost, vladanje svojim emocijama I dublju empatiju. Začinila je to hrabrošću, usuđivala se da ide za svojim snovima koji su uključivali širu dobrobit. Iz toga je dobila kapacitete dobrog empatičnog I jasnog lidera koji je usmeren na ljude Koliko I na zajedničke ciljeve. Upravo ovo su osobine harizmatične osobe.

—Da li je reč o stalnim optimistima ili i depresivni mogu biti harizmatični?

Harizmatična osoba u kontaktu je sa svojim osećanjima i pušta ih da se slobodno izraze I teku. To znači da će teći tuga, briga, radost i zadovoljstvo. Ali će da teče. Depresija nije kontakt sa svojom tugom to je nesposobnost uspostavljanja kontakta sa svojom tugom. Depresija je nesposobnost tugovanja koje bi dovelo do toga da odtugujemo. Optimizam nije stalno ubacivanje lepote gde je nekada nema. Otimizam je vera da neki smisao postoji. I ne samo vera već I rad na tome. Optimizam je pokret ka dobroj promeni ali je I prihvatanje onoga što ne možemo promeniti. To je I harizma.

—Koja je najveća prednost harizmatičnih ljudi?

Harizmatična osoba se raduje životu. Ne u smislu idealizovane predstave života, koja bi se ogledala u nekom mislima nametnutom optimizmu. To je radost u kome preovladava optimizam ali ga svakako čine i tuge, brige i strahovi. Svi delovi života se prihvataju. Tu su, prihvaćeni, uvaženi i na njima osoba radi. Baza pogleda na život je optimistična. To je stav da ima smisla, to je i akcija stalnog nalaženja smisla. Harizmatična osoba troši život kako bi ga više imala.

🎯Pravda za harizmu:

Dobro bi bilo da razbijemo par mitova o harizmatičnim osobama:

–   Harizmatična osoba mora biti fizički privlačna. Estetika je subjektivna kategorija. Ne moramo da posedujemo socijalno nametnute ideje fizički privlačnog. Pre bismo mogli reći da harizma koja dolazi iz unutrašnje lepote utiče na našu fizičku privlačnost. 

–   Harizmatična osoba je po definiciji ekstrovert.Harizmatična osoba usmerena je na svoj unutrašnji svet. Time ne isključuje otvorenost za druge – Šta više usmerenost na druge ljude povezuje sa svojim unutrašnjim stanjima. To je balansirana razmena unutar i izvan svog unutrašnjeg sveta. Zapravo stalna usmerenost na druge bez kontakta sa svojim svetom umanjuje harizmu. 

–   Harizmatična osoba manipuliše drugima. Kao i sve osobine, svaka ima svoju devijantnu formu. Da, harizmatična osoba ima sposobnost manipulacije u smislu znanja o uzročno posledičnim vezama u socijalnom i unutrašnjem duševnom okruženju. Korišćenje tih znanja za povredu drugih u isključivo lične ciljeve je devijcija koju zovemo sociopatija. Pogrešno je predpostaviti da će ovu veštinu neko koristiti isključivo za svhe povrede drugih.Harizma je kao alat kojima možemo uticati na druge. Ličnost i druge osobine su te koje odlučuju na koji način. 

– Harizmatična osoba uvek veruje u sebe i ono što radi. Ako smo uvek uvereni u to da znamo i/ili radimo najbolje znači da smo nerealni. Što više znamo o sebi i svetu to biše primećujemo i koliko ne znamo. Iluzija superiornosti nije harizma. To je iluzija. Zdrava harizma ima znanja i veštine ali i kapacitet za tolerisanje ne znanja. Harizmatična osoba vidi koliko ne zna i to joj ne urušava sliku o sebi- to je inspiriše. Ona je radoznala za sebe i svet oko sebe. Znači da je spremna da prihvati granice bez da se njih mobilisano plaši. Ona to vidi više kao strah koji pokreće na promenu- avanturu, a manje kao strah koji koči.

Sagovornica: Ivana Paunović, psiholog i psihoterapeut

Intervju je vodila Bojana Jovanović. Večernje novosti.