Muškarci i žene
“Učinio je da se osećam kao žena.”
“Bez njega ne bi imala taj osećaj ?” pitala sam je.
Ne čujem prvi put klijentkinju koja se okreće muškarcu tražeći prihvatanje svoje seksualnosti. Tačnije, prihvatanje i potvrdu svog bića, tu je caka. Verovatno je odmah jasan ovaj tamni vilajet.
Ukoliko ne dobije potvrdu, povezuje to sa sopstvenom bezvrednošću. Međutim i kada
na ovaj način, dobije potvrdu postaje zavisna od njega, jer je njena vrednost u tuđim rukama. Logično, zbog toga postaje i uplašena pred samom idejom da bude odbačena. Cela vrednost je u pitanju tako da logika ne izostaje, kao ni panika. Kako god okrenemo ne valja. Zato možda da se ni ne okrećete nego izađete sa ringišpila.
Šta bi to bilo?
Sopstvo- doživljaj samog sebe
Za početak seksuanost i seksualna aktivnost nisu isto. Prvo je osećaj, doživljaj ( sebe i svog pola), drugo činjenje. Ljudi kojima fali seksualno osećanje često ga traže na pogrešnom mestu- kroz činjenje. Jasno, onda i manje uživaju, prate ih dodatne problematike, a cilj svakako ne postižu.
Tada je osećaj sopstva nepotpun svakako jer osoba nije povazana i identifikovana sa sopstvenom seksualnošću. Kojakakve potvrde drugih tu ne mogu pomoći. To ne znači da prepoznavanje onog prekoputa nema nikakvu vrednost samo taj neko ne može stvoriti ono što je posao svake ličnosti za sebe. Ono što drugi može je da učini osećaj još lepšim onda kada nema tenzija iz metoda: “mora me potvrditi jer inače gubim sebe”. Jasno da je bez takve tenzije uživanje još veće. No, prvi korak je vaš. Izgrađivanje (seksualnog) identiteta.
Ista tema važi za oba pola. Muškarci se takođe mogu okretati ženama radi potvrde svoje muškosti. Ako je ne dobiju kako su očekivali mogu se osetiti kastriranim, međutim bilo to tako ili ne, čim očajnički traže potvrdu znači da su i pre toga već bili kastrirani, psihološki govoreći. Uostalom dečaci potvrdu muškosti dobijaju od oca, ne ide se po to kod majke.
Kada priđete drugoj osobi sa punom merom sopstvene seksualnosti ( a i taj drugi je ima) ne samo da izbegavate sve komplikacije metoda “molim te koristi mi da me potvrdiš pa ću i ja tebe” već i zaista uživate u odnosu. Prve varijante su za dečake i devojčice. Druga za muškarce i žene. Ne znam šta su vam rekli, ali odrasli se ovde ipak bolje snalaze i više uživaju.
Deca imaju jos da uče
Neke od lekcija uključuju rad na onim temama koje sprečavaju jak identitet i integritet ličnosti nezavistan od stalnih potvrda drugih. Prevazilaženje nedostataka koji sprečavaju izgradnju (seksualnog) identiteta. Dete postaje odraslo kada mu ne trebaju više neke mame i tate koje vidi u drugim ljudima, već postaje sam sebi roditelj. Tada drugi nisu mame i tate sa kojima odigrava traume već osobe sa kojima deli oblasti života ili ceo život, sa svim frustracijana i zadovoljstvima. Tada su frustracije manje a zadovoljstva veća.
Lepše je i lakše biti integrisana ličnost. Prihatiti sebe, svoje misli, osećanja, ambicije, telo, polnost…
Treba nam struktura i misli da oblikujemo život i vladamo njime, ambicije da usmerimo svoje potrebe, osećanja da nam unesu boje ali i seksualnost bez koje uostalom ne bi bilo ni drugih stvari poput plesa, muzike, poezije…
Trebaju nam i drugi da razmenjujemo, delimo i hodamo zajedno kroz život i njegove oblasti. Šteta je sve ove mogućnosti kvariti dečijim igrama tj bolima koje ih prizivaju.
Svaki terapeut zna da nije dovoljno samo to reći već i biti uz klijenta dok sam čisti put ka svojoj individualnosti, ka mestu gde može bez drugih ali ne želi jer mu je ovako lepše.
Individuacijom do bliskosti!
Ivana Paunović
psiholog
OLI psihoterapeut, edukator i supervizor
Ivana Paunović 