More je divno. Nosi toliko života. Kako mi je lepo samo gledati u morski horizont. Još i ako zaronim, pa plivam, pa skačem sa stene. A tek Sunce, kako Sunce pravi divan spoj sa talasima. Kako udruže boje u neku vizuelnu simfoniju koja stvara neverovatni odsjaj čija lepota leči. Pa tek flora i fauna. Jeste li nekada zaronili i otvorili oči da vidite šta sve unutra ima? Kakvih biljaka ima, boja, riba, dubina?
Ako jeste zaista, onda znate da ima i ajkula.

I ajkule su deo prirode

Nemojte žmirkati na život. Ne ronite zatvorenih očiju ( ili još gore nemojte samo plutati). Otvorite oči. Videćete toliko lepota. Toliko radosti. A i toliko bola. No, jedno bez drugog ne ide. Takvo je more, pardon- život.

Dualitet

Verujem duboko u ljudski kapacitet da se suoči sa ovim istinama. U snagu ljudskog srca da prevaziđe. Duboko me prožimaju osećaji zadovoljstva i lepota ljudske prirode. Znate zašto? Zato što gledam i vidim šta sve ona ne može. Vidim ajkule u moru. Vidim i ono što zovemo bol, zlo, nepravda, laž, povrede. Zato i verujem. Ne ignorisanjem toga, nego baš zbog toga.

Ljudi imaju kapacitet da se suoče sa patnjom, da je ublaže, podnesu, prevaziđu, da stvaraju iz nje. Uostalom, da, to je baza mog poziva. Ali ne rade to svi. Mnogi se ne suočavaju sa svojim ograničenjima. Žive ih, često i veličaju i time pojačavaju destrukciju čije posledice nose oni koji su drugačije birali. Tako je.

Ne štiti vas to što ćete ovu činjenicu ignorisati, štiti vas vaš kapacitet da je prihvatite. Vaša hrabrost da vidite i prepoznate destrukciju, oko i unutar vas. To što svesno i slobodno birate da vidite i taj aspekt prirode i života to je upravo ono što dokazuje suprotno. Postojanje protiv otrova. Postojanje konstrukcije. Kakav naizgled paradoks- Činjenica da možete da gledate u patnju znači da možete da je podnesete. To je tačka gde se dualnost spaja. Taj hrabri čin viđenja ograničenja daje slobodu. Taj hrabri čin gledanja laži omogućava istinu. Taj čin oučavanja nesposobnosti daje nam sposobnost. Pokazuje da možemo odgovoriti na to što vidimo. Pokazuje da to što ne možemo stvara “mogu”.

To je tačka gde možemo da se orijentišemo u životu. Tek kada prihvatimo i vidimo ajkule možemo i da se u odnosu na njih zaštitimo. Ako ih ne prihvatate postajete njihov plen. Vaša nesposobnost da vidite i prihvatite ono što vam se ne svidja ili što vas plaši stavlja vas u poziciju plena. Ne samo ajkula- i vi. Gledajte u mračne uglove mora jer samo tako možete da se orijentišete na svetlost.

Gledaj

Postoje oko vas. Postoje i u vama. Što više ignorišete to ste lakši plen. Mogućnost ajkule da vas povredi jednako je proporcionalna vašoj nesposobnosti da je vidite. Do tačke u kojoj ste bespomoćni u odnosu na život unutar i oko vas. Sve više bespomoćni i sve više ogorčeni.

Ajkule su deo prirode
Tako je.

“U svima nama je neko dobro. U osnovi svi imamo dobru nameru. Trauma rani čoveka pa zato on ranjava druge. Svi želimo ljubav, ali načini nisu dobri. “

Tačno.

No, to od ajkule ne pravi zlatnu ribicu. To od ujeda ne pravi melem.

“Život je u suštini lep. Uvek možemo naći nešto pozitivno u svemu. Sve ima svoje.”

Tačno.

No, to ne znači da bol ne postoji. To ne znači da život nije težak.

Ovaj život baš kao i more ima ajkula, oluja, pun je teškoća. Da, pun je i prevazilaženja. Ali znate kada? Kada otvorimo oči za sve te ajkule i sve te teškoće. Kada gledamo i krećemo se svesni toga. I razvijamo veštine potrebne za takvu istinu. Onda možemo birati u koje ćemo vode. Koje su za nas dobre, bezbedne, plodonosne. Imamo slobodu i gradimo sposobnosti.

Optimizam proistekao iz realnosti pouzdaniji je od bilo kakvog pesimizma.

-Što lakše izgovarate “smrt” to lepše živite.
-Što više podnosite očaj to lakše doživljavate radost.
-Što više prihvatate ograničenja to imate više slobode.
-Što više shvatate traume koje ste imali to više shvatate koje sve niste.
-Što više podnosite dno to ste više zahvalni ( svakom letu ).

Lako je biti naivan i optimističan. Znate kako to lako pada u vodu. Baš kako je i nastalo. Al’ čik gledajte u dno, čik budite na dnu, ta svetlost koju tamo nađete teško se gasi.

-Što više podnosite tamu to više svetlite. Unutar i oko vas.

Život je prepun boli
i radosti. Koristite veznik “i” i živite u skladu sa tim. Zahvalno.

Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor

#celovitostibjekta