Ne možemo da čujemo druge ako ne čujemo sebe. Ne možemo ni da ih vidimo, ni razumemo, ni osetimo. Ne možemo ni da ih volimo.
Ako slušamo drugog bez slušanja sebe nikog nećemo čuti. Ono što tada ostaje u odjeku zvuka, a mi zovemo slušanjem su ideje i projekcije naših očekivanja, zahteva, lažnih saznanja i ponajviše eho prošlih iskustava.
Bolji život
Ne čujemo drugog i sebe nego slušamo reprize nekih drugih razgovora koje nismo pustili i nadamo se da će se sada završiti. Iznova i iznova. I u onome što zovemo razgovor, a zapravo je razmena reči bajatih scenarija prošlosti dolazi sve ono čega nismo svesni. Dolazi na veliku scenu našeg sadašnjeg života i u punoj snazi igra na bini naše sadašnjosti zauzimajući prostor našoj slobodi i budućnosti.
Srećni ljudi
Znajte, robovi smo svega onoga čega nismo svesni. Robujemo ekscentičnom ehu prošlosti koji paradira na našoj sceni života dok svako na svoj način pati i u toj patnji se buni ili povlači ali svakako ne radi neophodno. Ne zauzima ono što mu pripada- binu svesnosti slobode i mogućnosti u kome pušta i čuje svoj glas. Budite se i slušajte. Sebe i druge.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 