Led

Led

I tako sam učila salsu sa svojim prijateljem Kubancem u sred ozbiljnog minusa u Budimpešti. Bili smo blizu hotela, ali zima je bila toliko oštra da sam se očas posla sledila. Tako da na “Hajde kreći se, biće lakše, blizu smo” nisam ni odreagovala. Našao je caku pa me kao dete promdrao salsom. “Hajde, ionako si htela da naučiš.”

Brzo smo stigli i ugrejala sam se. Sada, kada se setim lepo je to sećanje, iako kao da me malo leda dotakne kada se setim kakva je to zima bila.

No, i sama se zapitah što mi ovo sećanje iskoči iz albuma. Našla sam tu par razloga, ali onaj koji mi je sada najbitniji je ta analogija koja se u meni tako lepo smestila:
Kao i sa telom tako je i sa psihom. Potrebno nam je da se krećemo. Potrebna nam je toplina. Posebno kada su spolja tako hladni uslovi.

Ledene kraljice i kraljevi

Puno je razloga zašto bi sledili svoja osećanja. Puno zime nas može sačekati napolju. I to se može desiti tako očas posla, baš kao i sa mnom te večeri. Toliko taj led može brzo doći i do glave da jedva i primetimo kako sebe kočimo time što smo stali sa razvojem, pardon kretanjem. Teško je obuzdati ga. A ako nas cele obuhvati i ako nema te neke salse da nam bude pogon za pokret možemo i celog sebe zauvek slediti.

Najgore što možemo da učinimo kada je tako oštra hladnoća je da stanemo. Stojimo i stojimo dok led obavija kožu, glavu, kosti, naše srce. Razumem ja sebe. Sledila sam se. Šokirala me je ta zima. Nekako je bila okrutna i nemilosrda i nije fer da me tako preseče. Ali jeste. Stajanjem u mestu i čekajući da je nema jer bi tako bilo bolje za mene samo čini gore. To dalje čekanje samo mene čini sve hladnijom. To je samo čin odbrambenog besa na te loše uslove. A on nas neće ugrejati. On će samo pomoći da led još više dopre do nas.

Sleđena osećanja, sleđeno biće, sleđena kreativnost

Hladnoća je smrt za osećanja, za želje, potrebe, iskustva. Sleđena duša je i sleđena kreativnost i inicijativa. Sleđeno ništa ne možemo da stvorimo. To je finalni pečat na svaki pokret koji možemo dalje da napravimo. Tako ledni i hladni prema drugima, bez osećanja postajemo i isto sebi. Ledene kraljice i kraljevi.

-Led kao zaštita-

Jasno. Kada nas nešto spolja tako preseče zalediti se znači pokušati zaštiti ono ispod leda. Ima odbrambenu zaštitnu funkciju. No, ako ostanemo u tom ledu duša pati. Ona reaguje na toplinu, ne hladnoću. Nju toplina otvara, pušta i razbuhtava.

-Probij se-

I šta nam je činiti? Pokreni se. Probi led. Onako kako sada znaš i možeš. Samo se kreći. Ako nema topline tu gde ste- idite odatle. Nalazite je i stvarajte. Nađite ljude koji greju, nađite i svoj plamen koji će grejati. Budite uporni. Dete u vama koje je moralo da sledi svoja osećanja nije imalo izbora. Vi ga imate. Nađite neku svoju salsu. To treba da nam bude glavni zadatak. Da nađemo i stvaramo toplinu, plamen, strast, energiju, životnost. Nađite sopstveni pogon unutar i oko vas. Samo se krećite. Probijajte se. Razbijajte led. Pokušajte iako se plašite. Volite iako je rizično. Donosite odluke iako možete da pogrešite. Plačite. Jecajte. Smejte se. Pitajte. Dajte. Tražite. Pevajte, slikajte. Iako je novo, iako je neizvesno. Iako je nesigurno. Slušajte se. Razmišljate. Samo se krećite.

Ono što se kreće ne može se zalediti.

Ivana Paunovic
psiholog
OLI psihoterapeut i edukator