Uteha pred opasnošću
𝑜𝒹 𝓈𝒶𝓂𝑜𝑔 𝓈𝑒𝒷𝑒
Nisam ja- ti si
-Ponuda projekcije
Manevar projekcije je prilično jednostavan. Baš onoliko jednostavan koliko ume biti teško rasvetliti ga. Evo šta on nudi : “Ako ti je nepodnošljivo da se nosiš sa tim da, na primer, ti nekoga mrziš, rešavamo stvar. Prebacićemo to u tu drugu osobu. Tvoja osećanja i namere koje ti se ne dopadaju prosto ću ubaciti u drugog. Naravno sve ovo obavljamo nesvesno pa nemaš briga. E sada malo je nezgodno što ćeš misliti da taj drugi mrzi tebe pa ćeš logično zaključiti da želi on tebe da povredi. No i za to imam projektivnu meru. Svoju akumuliranu agresiju praznićeš na te druge i svet. Oni će ti biti meta. Napadaćeš ih. Em misliš da se braniš, em izbacuješ dodatnu agresiju koju nećeš da je u tebi. A sve sa najvalidnijim opravdanjem. I, molim lepo, nesvesno. Ko kaže da to što ključa u tebi ne može očas posla da se reši. Imaćeš ventil gde god poželiš. E sada malo će život postati bojno polje, ali dobro to rešavaj dalje sa drugim mehanizmima.”
“Ako ti se dopadne moja ponuda”, nastavlja projekcija, “imam još u opusu delovanja”.”Nudim ti ne samo da prebaciš po koje osećanje. Mogu da ti sredim i celokupnu odgovornost. Možemo prebaciti spolja odgovornost za sve ono što je u tebi nastalo. Odrećićeš se sopstvenih impulsa, ali i celog dela u kome oni uopšte i nastaju. Da ti približim: sa mojom ponudom možeš uvek druge da okriviš za sve svoje probleme, a da se nikada ne suočiš sa činjenicom da su to sve tvoji delovi. Bićeš prosto žrtva okolnosti, a nikada uzrok. Otpisaću ti i odbaciti sve strane tebe koje ti ne odgovaraju. Sve teško, neprijatno i neprivlačno bacam izvan tebe. Milina. Ti ostaješ čist i dobar i to na brzaka. Može?”
“Imam ja još u ponudi da znaš. Ako ti se dopadne, a znam da hoće tu sam da obavimo sve ovo i sa drugim problemima.”
Ponuda psihoterapeuta:
Iako zvuči primamljivo i dobronamerno ne prepeoručujem ponudu. Ova ponuda jedna je distorzija stvarnosti. Laž je. Što se više pecate na ove laži dalji ste od stvarnosti. Nekada svako poželi da bude dalji od realnosti, ali ovaj beg vas košta mentalnog zdravlja. Što se više lažete to je manje mentalnog zdravlja. A ono vam ipak treba. Naročito zato što postoje druga rešenja. Nije projekcija jedini lek. Što više sopstvene destrukcije projektujete spolja to je svet gore mesto. Mesto za strah, za bežanje, za manipulisanje njime da biste preživeli. Posebno je nezgodno što tom destrukcijom spolja ne možete vladati i onda ćete da se nakupujete ( a plaćaćete svojim unutrašnjim svetom) silnih mehanizama da nju kontrolišete, a od toga nema ništa. Onom u sebi, sa druge strane, možete vladati. I ne samo vladati, od nje nešto možete i stvoriti. Za sebe i druge.
Najspontanija reakcija na bol
Projekcija jedan je od osnovih načina borbe protiv bola. Protiv osećaja bespomocnosti u odnosu na veliki svet i život. Kao što vidimo iz ponude, iz ovog načina se razvijaju i mnogi drugi koji toliko zakukulje stvari da ne znate ni odakle i što ste pošli. Posebno je opasno što u nekom trenutku ni ne znate šta radite. Još jedna opasnost je što dok se bavite kupovinom i razvojem drugih mehanizama nemate prostora za razvoj sebe. E sada, što je to u ovom slučaju važno. – Ako ne razvijate sebe ne razvijate ni druge konstruktivne mehanizme za nošenje sa bolom. Nas razvoj osposobljava za nove reakcije na život. Ako se bavite ovim šibicarenjen i ponudama nesvesnog nemate prostora za druge ponude jer ste okupirani ovom tezgom misleći da je jedina. Zato i kažemo: ako ne postaješ bolji – postaješ gori. Ili ulažeš u razvojne vestine ili kontraveštine. Ovde nema trećeg.
Neznanje nas oslobađa odgovornosti pred našom svešču, ali ne i pred životom!
Mi se najviše plašimo destruktivnih sila koje deluju u nama i protiv nas.
Pomenula bih još jednu opasnost, možda i krucijalnu. U svima nama postoje destruktivne sile. Kupovina svih ovih mehanizama jedna je od njih. Naravno što ih više kupujemo to je destrukcija veća. Pored toga tu je i starenje organizma samo po sebi koje vodi ka smrti. Kada sve to opasno i destruktivno projektujemo spolja, vidimo iz predhodnih redova, bojaćemo se destrukcije spolja. A šta je ultimativna destrukcija? Smrt. Dakle, plašićemo se neke smrti koja dolazi spolja. Što vise našu destrukciju izbacujemo spolja to je veći strah od smrti. Plašićemo se stalno bolesti, nesreća i sl. Pa vi vidite koja je ultimativna cena za “dil” sa mehanizmom. Sam život. Jer tako preplašeni ne smemo ni da živimo. Živeti je, tako, opasno. Jer je opasnost spolja stalno iznad glave kao Demoklov mač. Stalno ćete proveravati kako rade organi, šta može da vas ugrozi. Bićete preokupirani strahom. Tu života nema. I baš u toj tački VI SAMI oduzimate sebi zivot. Plašite se zapravo onog što radite sada sebi, a ne onoga što život nekada može vama. Ko je tu agresor? Ko je tu agresivan i destruktivan? Nadam se da sam prenela svoj doźivljaj dovoljno da ovo može biti retoričko pitanje.
Ti samo budi lepa
jer ne vidi se dno
Dakle, na tezgi projekcije sve što vas boli i plaši na klik je od izbacivanja spolja. Ovo je jedna destruktivna sila koja, ma koliko zvučala brižno, zapravo uništava vas. Razumem, otklanjanje bola za tili čas može zvučati sjajno. Baš kao i deset kilograma za dve nedelje. Baš kao i uspeh preko noći. Baš kao i ljubav bez truda. Baš kao i “rešiće se samo”. To je laž. Lepa laž, ali i dalje laž.
Mada, kada malo bolje razmislim i nije toliko lepa. Svakako jeste na prvi pogled dok je ne upoznate. Ali kada je upoznate vidite da tu nema ništa lepog zapravo, osim možda ove početne želje da vam olakša stvari.
Znate šta je lepše? Stvarno lepo. Kada kontaktirate sebe. Kada imate sposobnosti i hrabrosti da priđete svojim razvojnim delovima koliko i ovim destruktivnom. Kada možete da ih pogledate, razumete, osetite i prihvatite. Onda i upravljate njima. A onda i iz njih stvarate i pretačete u neku lepu životnu formu. Živite. Taj osećaj prisvajanja i građenja sopstvene hrabrosti. Taj osećaj samopoštovanja. Taj osećaj jakog, brižnog, sigurnog i nežnog pogleda na sebe i svet je neprocenjiv.
Nadam se da znate. A i ako ne znate idite – otkrijte!
Ivana Paunović
psiholog
OLI psihoterapeut i supervizor
Iz kolekcije: ” Mehanizmi odbrane”
Ivana Paunović 