Mnogi klijenti već na početku svog ličnog rada pitaju kada će “da im problem bude rešen“. Nekada mi se čini da toliko toga imam da kažem na to pitanje da je najadekvatnije da zaćutim kako bi oboje bolje čuli pitanje i izjave iza njega.
Šta ta tišina može reći:
-Mera čini razliku leka i otrova
Priroda, ona telesna i psihološka ima svoj ritam. Možda se to ne sviđa vašem Egu, ali to je neće promeniti. Problemi nastaju svakom malom dnevnom odlukom. Tako se i rešavaju. Ako vam lekar ponudi sirup za kašalj hoćete li popiti sve odjednom da odmah prođe? Nećete jer nema efekta. Šta više. Tako je i sa znanjima o sebi, svetu i drugima. Pustite proces i ne mislite da vaše misli i nestrpljive želje mogu da promene nešto mnogo veće od njih. Zakone psihološke prirode. Ako to učinite ne samo da ste bliži cilju već i uživate u putu. Nije zapelo.
-Tražite više za sebe
Problemi se “ne rešavaju”. Probleme “rešavate”. Vi. Ne “to”. Sposobni ste da rešite problem. Vi ste uticali na njegovo provljenje. Vi ste ekspert. Ne oduzimajte sebi tu titulu. Još bolje- ne verujte meni, verujte sebi. Ima li lične teme u kojoj nema neke vaše odluke i doprinosa? Ako mislite da nema- eto je. I to je dobro. Tamo gde je ima, gde je vidite ima i prostora za promenu. Mi, terapeuti, tu smo da vam pomognemo da je nađete. Nismo tu da vam oduzmemo to zadovoljstvo uvida , mogućnosti i slobode dalje promene. Znamo koliko je to vredno i ne želimo to da vam oduzmemo. Koliko god da nekada uvid boli svesnost da ste uvideli odgovornost i da ste odlučili da je preuzmete daje slobodu koja je veća u odnosu na bol te iste odgovornosti. Tražite za sebe taj osećaj, ne zadovoljavajte se sa sitnim zadovoljstvoma rešenja koje su vam drugi sredili.
-Ne bacaj dok ne vidiš čemu služi
Ne sklanjajte probleme dok ne vidite čemu služe i da li ste spremni toga da se odreknete. Svaki problem ima razlog svog postojanja, ima motiv zašto je tu, samim tim iza motiva i potrebu koju zadovoljava. Svako “da” nosi neko “ne”. Ako nemate problem koji želite da rešite šta imate? Sve što vas muči daje vam nešto. Razlog zašto ostajemo u nekom problemu najčešće leži ovde. U problemu ambivalencije. Možda niste zadovoljni poslom na kom ste, možda ne koristite svoje potencijale, ali možda vam daje sigurnost i čuva od frustracija promena. Možda se stalno napeto preispitujete u vezi u kojoj ste, ali vas i čuva od osećaja usamljenosti i straha od (ne)ostvarenja onoga što zaista želite u ljubavi. Ne znam. Možda ni vi sada, zato je tu terapijski proces da ispita celovito šta je ispred i iza problema.
-Uspori da brže stigneš
Skoro sam vrlo bukvalno dobila ovaj podsetnik. Obnavljala sam vožnju. Na prvom času posle dosta godina bez vožnje obišla sam pola grada, uzbrdice, čuvenu “Slaviju”, vozila auto-putem skoro pa nepropisnu brzinu. Promenila sve brzine, karaktere vozača, proćaskala o egzistencijalnim pitanjima sa instruktorom. Uradila sve što mnogi urade posle više časova, a opet sam završila sa jačim osećajem nesigurnosti. Igrom slučaja i odluka sledeći čas sam imala sa drugim instruktorom. Nekoliko puta duže sam vozila da bi prešla iste lekcije. Neprimetno i lagano znanje se utisnulo.
Brži je bio onaj koji me je podsećao polako.
Postepeno uz poznavanje i poštovanje procesa učenja, ovladavanje, prihvatanje, mirnoću, deluje da traje duže, da je napornije, ali eto mene bukvalno na cilju, ne samo brže i sigurnije, već i radosnije i opuštenije.
Zašto bi sa bilo kojom drugom veštinom bilo drugačije. Veštinom prepoznavanja, prihvatanja, preboljevanja, promena, odluka? Poštujte svoje emotivne i racionalne procese. Upoznajte njihov kvalitet i brzinu, dajte sebi vremena i onda slobodno žurite. Žurite prihvatajući proces, svoj i proces usvajanja znanja i veština. Stićićete brže! Lepše i kvalitetnije.
-Nisi kocka da se uklapaš
Srećom pa nismo tako jednostavna bića čija se iskustva mogu staviti u par kalupa i isto tako prebaciti u drugi. Srećom pa naše emocije, misli i iskustva formiraju više od par šablona problema i mogućih rešenja. Istražujte svoje kompleksnosti i nijanse. Uživajte u procesu otkrivanja svoje autentičnosti, lične istine, kako je zovemo u OLI metodi. Šta god da je konkretan ishod vašeg terapijskog pitanja proces vam daje, tj vi sebi učestovanju u njemu, samopouzdanje iz osećaja i razumevanja svog unutrašnjeg sveta. Takođe ne gubite iz vida da dužina psihoterapije ne zavisi od ” veličine poremećaja” već količine zainteresovanosti za samog sebe.
U svakom porazu vidi deo slobode
U svakom porazu vidite odgovornost, jer tako dajete sebi slobodu da utičete na svoj život. Prolazeći slojeve svojih iskustava u terapiji ( kao u metafori sa lukom kojeg ljuštite ) naićićete na povrede koje ste dobili, naneli, mehanizme kojima ste se branili i kada treba i ne treba, na druge koji su isto činili, na stvari na koje ste mogli da utiče, a niste, na one na koje niste mogli da utiče a niste odustajali, emocije raznih raspona i kvaliteta. Prisvojite ta iskustva. Vaša su. Razumite i osetite dinamiku unutar vas koja nije bila tako lako dostupna.
I nemojte samo da vidite deo slobode.
Zgrabite je.
psiholog
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 