“Hajde da se pretvaramo. Ovo je kao pravi auto, crveni je moj, plavi tvoj i onda…”
Nisam do kraja čula dečakov plan, mada par minuta kasnije sam videla da je uspeo jer se cela mala ekipa šestogodišnjaka ozbiljno zabavljala.
Nije bila samo zabava. Bilo je to pravo zadovoljstvo.
Videla sam dovoljno da imam odgovor na to šta čini to zadovoljstvo.
Posvećenost igri
Deca su glumila, pretvarala se, ulazila u uloge, što im je pomagalo da se prepuste. Kada su se prepustili mogli su zaista da joj se posvete. Bez posvećenosti ne bi ni bilo zadovoljstva. Tim redom i bez preskakanja koraka.
Greške odraslih- obrtanje procesa
Eh, gde odrasli najčešće greše. Zamene teze. Obrću proces. Opterećuju se i prekidaju zabavu kada joj je vreme, a od onih aktivnosti koje zahtevaju odgovornost traže zabavu. Tako izbegavaju posvećenost koja je suština zadovoljstva ( igre).
🌱 #posvećenost
-Učite od dece-
šta još treba da znamo
Pogledajte dete dok se igra. Izgubi se i utone u svoju kreativnost. Koristi svoju maštu i sa lakoćom ulazi i izlazi iz raznih uloga. Šta nam to govori? – Koliko je dete povezano sa svojim unutrašnjim svetom. Da ima velike zalihe osećanja sa kojim je u kontaktu i koja sa takvom lakoćom izlaze iz njega.
🌱 #kontakt sa unutrašnjim svetom
Zaista kreativno samoizražavanje odraslih uvek ima tu komponentu. Izvire iz želje za zadovoljstvom i potrebom za samoizražavanjem. Onda proizvodi zadovoljstvo. Iz sebe. Samo. Tada smo sposobni da stavimo po strani što znamo o spoljnom svetu i dozvolimo mašti da se umeša. Tako svoj unutrašnji svet delimo sa spoljašnjim. Dajemo mu nešto naše. Utičemo na njegovu promenu.
Greške odraslih- obrtanje procesa. Opet.
E sada pogledajte odrasle sa čim i kako se igraju. Sve su zaboravili i pomešali.
Odrasli ovde greše zahtevajuči od spoljnog sveta da utiče na to kako se oni osećaju. Tako od spoljnih ozbiljnih stvari prave zabavu kako bi sebi poboljšali unutrašnji svet. Traže da nešto spolja uradi ono što je prvenstveno njihov posao. Na kvarnjaka.
Dete može da se poveže sa unutrašnjim svetom. Odrasli to izbegavaju. Dete mašta, kreira ali i deli, razmenjuje. Odrasli bi češće samo da uzmu. Veliki su oni, neće samo da daju šakom i kapom. E, znaju oni da se čuvaju. Baš kao što deca prirodnije znaju da davati znači dobiti.
🌱#uzajamnost
Za vas, samo zabava ili biste nešto više ?
Zabava – odgovornost -zadovojstvo
Dok o nečemu maštamo može biti zabavno. No, da bi maštu pretočili u stvarnost, da bi stvarno došlo do promene o kojoj maštamo moramo pokrenuti i neke unutrašnje promene i iskoristiti resurse. To već može ličiti na rad. Jeste. No, on nam i dalje može pružati zadovoljstvo i na kraju ostvariti ono o čemu smo maštali. Ako ostanete na prvom koraku, jasno, nemate ni rezultata. Imate samo neke zabave koje vremenom postaju svašta, ali svakako više nije zadovoljstvo. Evo proverite- pitajte bilo koje dete. Nema zabave kada nestane zadovoljstvo. Osim kod odraslih koji je veštački proizvode živeći u zabludi da je zabava i zadovoljstvo uvek ista stvar. Nije.
Tada odrasli gube konekciju sa svojim unutrašnjim svetom. Ne osećaju kako su zaista. Ubeđuju sebe da je sve super dok unutra pate. Deca to nikada ne rade. Oni se mogu pretvarati da su prinčevi, vitezovi, princeze, ali nikada da su dobro, ako nisu.
Evo pogledajte. Deca nikada ne odlažu svoju unutrašnji stvarnost. Ako dete, primera radi, ogladni, povredi se ili se desi bilo šta zbog čega bi izgubilo zadovoljstvo ono napušta igru. Ono još ne zna da se samozavarava. Deca su majstori transformacije spoljasnjeg sveta. Nalaze bezbroj perspektiva da pogledaju drugačije spoljasnji svet, ali nikada svoj unutrašnji.
🌱 #kontakt i iskrenost
Što vise poričete svoju unutrašnji stvarnost praveći kojekakva veštačka uzbuđenja to vam je u duši teže. To su iluzije.
Mašta i iluzija- nije isto
Mašta je kreativno pretvaranje. Iluzija je samoobmanjivanje. Suštinska razlika je u sposobnosti da ostanemo verni svom unutrašnjem svetu. Realnosti. Da znamo odgovor na pitanje- “Kako sam?”
Moja mašta može svašta, a ja 🤔?
Mogu recimo sedeti i zamišljati sebe kao veliku glumicu, vajarku, svetsku putnicu. Evo svašta mi već navire… No, nemam nikakvih iluzija po ovom pitanju ( možda malo) . Moja mašta može da istražuje mogućnosti, ali moja uzmeljenost mi mora potvrditi činjenice ( bar trenutne :)). Mašta može i treba da luta dok sa obe noge stojimo čvrsto na zemlji. Da se razumemo, zemlja ne oduzima mogućnosti, šta više. Ona samo pokazuje sada i ovde gde smo. Tačku “A”, a mašta potencijalnu tačku “B”. Mašta i kreativnost su zabavne i daju mogućnosti samo onda kada smo sigurni u svoj identitet i u kontaktu sa sobom i realnošću. Ako nemamo taj osećaj sebe imamo simptome. Autentičnost, polet i nove ostvarene ciljeve svakako ne.
Realnost ne kvari maštu- ona omogućava njeno ostvarenje!
Zabav kao beg
𝒪𝓅𝓈𝑒𝓈𝒾𝒿𝒶 𝓏𝒶𝒷𝒶𝓋𝑜𝓂 𝑜𝒹𝒶𝒿𝑒 𝓃𝑒𝒹𝑜𝓈𝓉𝒶𝓉𝒶𝓀 𝓏𝒶𝒹𝑜𝓋𝑜𝓁𝒿𝓈𝓉𝓋𝒶!
Bavite se svojom nezadovoljstvima. Ako od zabave napravite opsesiju ubijate je. Ona ne služi da nam reši sve probleme. To je naš posao. 𝐼𝓏𝒶 𝓂𝒶𝓈𝓀𝑒 𝓋𝑒𝓈𝑒𝓁𝒿𝒶 𝓀𝓇𝒾𝒿𝑒 𝓈𝑒 𝓃𝑒𝓂𝑜𝑔𝓊ć𝓃𝑜𝓈𝓉 𝓅𝑜𝓈𝓉𝒾𝓏𝒶𝓃𝒿𝒶 𝓏𝒶𝒹𝑜𝓋𝑜𝓁𝒿𝓈𝓉𝓋𝒶!
Ako ste preokupirani time da sve stalno izgleda i bude zabavno nemate vremena za sebe.
Zarad dobrog provoda, uzbuđenja i pravog zadovoljstva imajte u vidu:
-Ne činite stvari zabavnim ako su ozbijne. Pustite ih da budu što jesu.
-Ne budite ozbiljni oko svega i svačaga. Zabavite se kada god je prilika. Kako beše? “Ne ljuti se čoveče” to je samo igra.
-Ono što vam deluje nepodnošljivo učinite podnošljivim. Ne bežite u zabave, jer vidite, neće biti zabavno na kraju. A i bezveze je bežati.
-Pre nego što “istripujete” ( istripovati-otići na put-pobeći) da vam je super proverite da li morate uopšte toliko da bežite. Možda ste ipak sposobni da utičete na svoj živit, rešavate problema, pa onda u provod. Ili je to neki moj optimizam ?
Posebno imajte u vidu:
Sve te spoljne stvari koje koristite za beg promene samo vaš unutrašnji doživljaj stvarnosti ( i to ne na neko naročito dugo vreme) ali sve ono spolja ostaje kako je bilo! Uvek ćete mu se vraćati i samo će biti sve gore i gore. Setite se dece. Ona transformisu spoljašnji svet u mašti, ali nikada ne diraju ono što su unutra!
Jedino teže od izostanka zadovoljstva je iluzija zadovoljstva
Jedno je sebi dati oduška od svega što nam u spoljnom svetu oduzima zadovoljstvo. Potuno druga stvar konstantno bežanje od stvarnosti i oduzimanje sebi zadovoljstva, dugoročno.
Zadovoljstvo je prepuštanje, mašta , izražavanje, kreativnost. Ono je i odgovornost, rad i posvećenost. Sebi i drugima. Zadovoljstvo je konekcija sa sobom, povezanost sa poslom i ljudima. Prepuštenost i predanost. Naravno i dobra zabava, sa dobrim ljudima.
Kada osećamo zadovoljstvo nećemo osećati želju da pobegneno od stvarnosti. Šta više, imaćemo želju da je poboljšavamo. Da na nju utičemo, da joj dodamo sebe. Da kreiramo.
𝒫.𝒮.
Šmugnite, zabavite se, otidite nekada od realnosti kada vam je preteška, ali nemojte od sebe i svojih osećanja. Nije fer da odete i da se ne vratite.
Ne kvari zadovoljstvo! Stvaraj ga!
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut, edukator i supervizor
Izvod iz priručnika: ” Nauka dobrog provoda”
Ivana Paunović 