Postoji samo jedna situacija kada vuk prekomerno ubija. Samo kada nastupi trauma. Kada nije dobro.
Glad duše
Ljudima je potrebna ljubav. Kontakt, ( samo) prihvatanje, bliskost, (samo) poštovanje, duhovno ispunjenje, ekspresija. Potrebno nam je da budemo sa sobom i drugima, da jačamo taj kontakt, da stvaramo, rastemo i delimo. Bez toga duša je gladna.
Prolazi vreme, nema hrane koja joj je potrebna. Postaje sve slabija, izmučenija. Pušta vapaje koje čujemo kao psihološke simptome i probleme. Duša postaje neumoljivo gladna i traga za bilo čim što će utoliti glad, što će učiniti da se oseti živom.
Zarobljena, bez nas da je čujemo, gladna bez nas da je nahranimo, ranjena simptomima kao posledicama ovog zanemarivanja neprekidno preklinje sa praznim ustima i hladnim rukama koje vape za kontaktom. Postaje divlja spremna da uzme bilo šta što liči na život.
Ono kao život
I kreće. Loši izbiri jer “i to je nešto”, destruktivne veze jer “liči na ljubav”, otimanje jer “samo uzimam što mi duguju”, lepljenje i simbioza jer “liči na raj”, agresivnost jer ” neću nikada više biti žrtva”, površnost jer “i to je neko prepuštanje”, zabava, droga, alkohol jer “liči na zadovoljstvo”, prekomerno davanje jer “mi možda nekada daju što meni treba”, spašavanje jer “ipak i ja nešto mogu, nisam nemoćan” i sve to alavo, prekomerno jer “možda nije do loše hrane koja ne može da zasiti već do količine”. Samo prožduri i bićeš ponovo dobro.
Zatrpane vatre uvek gore
Ne. Nećemo. Ta vatra izvitoperenih izbora uništava. To nije vatra preobražaja. To je vatra trauma i boli koje još gore. Zatrpavanjem, potiskivanjem, negiranjem, ovih doživljaja i “ostavljanjem u prošlosti jer im je tamo mesto” samo sebe vodite u potpuno izgaranje duše. Duše koja je gladna da je čujete, osetite. Da joj se vratite. Da ugasite vatre koje još bole iako anestezirani ne osećate. I da na tom tlu sadite zdrave biljke kojima ćete hraniti svoju dušu. Sebe.
Oporavljeni vukovi su snažna, društvena, ekspresivna i posvećena stvorenja. Posvećeni sebi i svom čoporu. Uzimaju koliko im treba i baš ono što im zaista treba.
Ne ostavljajte svoju dušu gladnu. Ne nudite joj zamenske otrove. Ne zarobljavajte je. Ne ignorišite. Ne bežite.
Vratite se sebi i svom čoporu koji vas čeka.
Ivana Paunović
OLI psihoteraput i edukator
Ivana Paunović 