Ponekad imam utisak slušajući priče tuđih života kao da je svuda okolo neki matriks stvarnosti. Ili ovako nekako: Kao da su svuda okolo neke pozorišne bine a ljudi sede u publici svog života. Eventualno su statisti, glumci ili ponekad asistenti režije. Neki su producenti, neki kafe kuvarice. Neki ručunovođe. Svakako su ili publika ili deo tima za izvođenje predstave.
Čini mi se da je psihoterapija tu da pomogne da čovek napreduje od publike, do zaposlenog, a kasnije i u hijerarhiji poslova.
Sve to tako da putem ovladavanja čovek napusti to pozorište. Da. Da ode iz tog, na kraju, skučenog prostora i doživi svoje premijere na širokoj sceni života.
Matriks
Jer vidite, i ta sala i taj scenario, glumci, zaplet, kostimografija, sve su to ipak neke tuđe priče u koje smo smešteni. Priče društva u kom živimo, porodice u kojoj smo rođeni, informacija koje smo primili, vremena u kom živimo. A te priče su tu da ovladamo, naučimo, prevaziđemo i odemo u svoj noseći u njega ono što smo odabrali.
Faze razvoja
Možemo to posmatrati i ovako. Postoje faze razvoja kroz koje svi treba da prođemo. Oralna, analna i falusna. Fiksiranost za svaku fazu je zadržavanje na toj sceni sa tim nekim poslom koji iznova i iznova radimo kao u “Danu mrmota”. I da, psihoterapija je tu da pređete u sledeću fazu, novi posao, nova uloga. A onda i u sledeću. Pa u sledeću. Sve zbog takozvane genitalne faze. Ona je izvan ovih priča. Ona je čak i više od nove predstave. Ona je stalni novi repertoar. Naravno, nešto ćete odigrati više puta. Učiti, razvijati, napredovati ali suštinski život je pokret. On je proces. On teče. Iz godine u godinu menjate repertoar. Dok ne spustimo zavesu.
Bar bi tako trebalo.
Unapred određene granice mogućeg
Ali pogledajte. Mnogi biraju istu predstavu, istu ulogu, isti scenario i vozaju u nekom paklenon krugu uz isti način percepcije, pristupa, razmišljanja. I kako da se čovek tada ne plaši smrti kada je zapravo živi?
Stojim i gledam se, kako postojim
?
Šta je cilj? Šta je smisao? Zašto ste ovde? Pitate li se? Počeli smo da se vezujemo za sredstva toliko da ih vidimo kao ciljeve. Sredstva zauzimaju poziciju ciljeva dok sami ciljevi imaju nejasnu i uzurpiranu egzistenciju.
Zašto radite? Da bi zaradili novac, a onda da zaradite još? A sam rad, a uživanje, a kontakt, a snovi ? Gde to beše?
Zašto učite? Da biste više znali i šta sa tim? Zašto se upuštate u čuveni “rast i razvoj”? Da bi porasli? I onda?
Imamo silna sredstva oko nas ali gde je pitanje čemu ona služe? Ciljevi postaju aptrakti i nestvari sve dok naposledku ne postanu prazni snovi. Pusti snovi. Pusti jer vas tu nema.
Idi što dalje od svog “Ja” da vidiš ko si
Ne možemo razumeti nešto sa čim smo poistivećeni, u šta smo uronjeni.
Tek kada smo izvan iskustva možemo u potpunosti razumeti šta smo doživljavali, ko smo, šta zelimo, što smo ovde.
Psihološki svet
Probajte da zamislite to ovako. Postoji jedno pozorište u jednom gradu. A postoji i čitav grad i zemlja i svet. I mnoga već postojeća pozorišta i ona koja tek čekaju da se otvore. Ljudi mahom biraju jedan uzan životni okvir, odlučuju da ostanu u njemu i na sve to čak i sa istim pričama i repertoarom.
Odzumirajte kameru. Odzumirajte pogled i vidite. Budite svesni prostora unutar i oko vas. I koristite ga. Pogledajte koliko je taj ( vaš) psihološki svet.
Kada ste poslednji put doživeli neku premijeru?
Kada ste poslednji put drugačije prišli stvarnosti? Videli istu stvar na drugačiji način? Odabrali novo ponašanje? Nov pristup? Kada ste poslednji put videli nešto novo u vama, u drugima, u svetu ? Jel se sve svodi na poznate predvidljive priče i ishode? Isti ljudi, isti posao, isti pristup, isti problemi, ista pitanja i možda poneki novi odgovor. Ima li šta novo tu kod vas? Neko novo znanje, radoznalost, neke nove boje, zvukovi, novi pokušaji?
Sve (svi ) je isto
“Svi su oni isti.”, “Sve to znam.”, “Sve to očekujem.”, “Znam tačno šta ce biti…šta me boli, šta me motiviše, šta me raduje.” Godinama isti pristor, isti ciljevi. Pa naravno, ista predstava.
Ovo je vreme krupnih prevara,
Treba mi nova muzika, svetlost svemira
Život teče, vi tečete, vi se menjate, ako dopuštate. Perspektiva prostora unutar i oko vas koliko hoćete. Ali izađite iz tog jednog pozorišta. Pogledajte, istražujte. Budite početnik. Grešite, padajte, dižite se. Cirkulišite. Dosta ustajalih voda, bina, glumaca, žanrova. Pogledajte sva sredstva za stvaranje u vama i oko vas. Uzmite ih i pričajte i živite svoje scenarije.
Stvorite i doživite neku premijeru.
Budite premijera!
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 