Kada ga pogledaš. Kada mu se posvetiš. Kada ti on bude bitniji od svega ostalog. Kada ti tvoj život bude značio više od iluzija sigurnosti na koje si se oslanjao. Kada ti tvoja sloboda bude značajnija od mišljenja neke javnosti u kojoj fantaziraš da leži tvoja vrednost. Kada se setiš da je vrednost ljubavi neuporedivo veća od vrednosti novca. Da je snaga kontakta neuporediva sa iluzijama moći i superiornisti. Kada uvidiš da je u tvom biću sklad egzistencije. Sklad Bahove muzike koji narušavaš, koji raštimavaš, površnošću i izbegavanjem. Kada kreneš da usklađuješ ritam svojih osećanja, misli i ponašanja.
Život će ti biti bolji kada
kreneš da ceniš ljubav više od svadbe, zvezdano nebo više od izloga, radoznalost više od informacija koje menjaš za znanje, trenutak više od sata na ruci, a iskrenost više od koristi. Kada shvatiš mladost i starenje. Kada otkrivaš svoje talente. Kada počneš da živiš sa mislima mudrih ljudi, a ne marketinškim sloganima. Kada učitelje budeš plaćao više nego političare. Kada prihvatiš šta si sve pogrešno činio i osetiš da je ta neprijatnost ništa u odnosu na radost spoznaje istine. Kada ne budeš mogao da gledaš jadne formalnosti a kamoli u njima da učestvuješ. Kada se budeš ježio na laž i čistio je hrabrom istinom. Kada se budeš klonio ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost “njanjavi” kukavičluk. Kada se setiš da srce, “core”, znači hrabrost. Kada te sreća tvoje dece bude punila radošću, a ne strahom i zavišću. Kada prekineš da kažnjavaš svoju decu što rade ono što ti nisi smeo. Kada te sloboda i životnost ljudi na ulici ne plaši i ugrožava već budi i inspiriše. Kada shvatiš da si već veliki i snažan jer si deo nečeg velikog, snažnog i beskonačnog. Života. A ne jer si druge učinio malim. Kada uneseš svoju ljubav u to što radiš. Kada daješ sebe, deliš sebe. Kada te ispuni radost kada neko to uzme, umesto da kriješ i gomilaš za sebe. Kada tada doživiš da više davati znači više imati. Kada shvatiš da srce nema dna.
Život će ti biti veliki
kada se raduješ malom. Kada plešeš, slušaš muziku i zalivaš cveće. Kada kuvaš najmilijima. Kada uzimaš deo nečije tuge. Kada daješ vreme tuđim temama. Kada uživaš u telu svoj partnera. Kada čuvaš njegove istine. Kada dodiruješ njegove rane. Kada se raduješ njegovom rastu.
Ti ćeś biti veliki
kada saznaješ šta drugi misle o životu, kada bos gaziš travu. Kada držiš svoje unuče i razumeš svoje roditelje. Kada opraštaš životu. Kada prihvataš sebe. Kada radoznalo gledaš u neizvesnu budućnost. Kada tu budućnost gradiš iz trenutka u trenutak svojom odgovornošću. Kada živiš sa svojom slobodom.
Bićeš radostan
kada pevušiš uz pesmu sa kojim si se od nekoga oprostio. Kada primiš u sebe ljude baš kakvi oni jesu. Radostan si kada se zahvališ sudbini. Radostan si kada si oslobođen lakomislenosti. Kada prihvatiš svaku bol kao cenu mudrostu. Radostan si kada mirišeš proleće i dodiruješ povetarac. Kada čuješ ptice. Kada hrabro gaziš. Kada osetiš svoj mišić i njime gradiš budućnost. Kada bura ne menja tvoj pravac. Kada tvoj unutrašnji glas vodi hor života. Kada osetiš dah prirode kao svoj. Kada ne kuneš Sunce jer je zašlo. Kada se sećaš da kada god ode ono se ponovo vrati. Tebi i svima nama.
Hej! Život treba da živiš.
Da ga živiš dobro!
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 