- Milice, zamisli šta mi pade na pamet. Jedem ovu tvoju pitu godinama i tek sada vidim, kao da je vidim prvi put, da stalno sečeš rubove.
- Ju, vidi stvarno, da. Pa, ne znam. Majka me je naučila tako, nisam ni razmišljala zašto. Prosto tako radim, po automatizmu. Vidi što smo dokone, pa hajde da je pitam.
- Hm, pa ne znam Milice nikada nisam razmišljala o tome. Tako me je moja majka naučila i ja prosto to tako radim. Što, nije dobra pita?
- Ma dobra je, ali zaista nikada se nismo zapitale zašto baš ovako.
- Pa dobro, čekaj tu je baba, pitaćemo je.
- E, pa devojke moje, mene je to moja majka tako naučila. Nikada nisam razmišljala o tome. Šta li je razlog? Hm. O pa da! Sećam se. Imala je samo jedan pleh i nije mogla pita u njega da stane.
Kada ste poslednji put pomislili nešto novo, videli istu stvar drugačije, ušli u “druge cipele” usudili se da živite više od navike? Navike da znate šta znate, da radite ono gde vas automatizam vodi, da rešavate probleme onako kako ste čuli da treba. Kada ste poslednji put osetili da ste biće stvaranja, a ne rob navike?
Pogledajte koliko mi ljudi mislimo da znamo i krećemo se po ustaljenim stazama takozvanih znanja o sebi, drugima i svetu. Sve znamo. I šta su osećanja, šta osećamo, šta ćemo osetiti. Toliko znamo i konstruišemo da ne moramo ni da osećamo, gledamo, ni da istražujemo. Sve je već postavljeno, struktuisano da ne moramo ni da stvaramo. Zašto bi bili radoznali kada imamo utisak da nemamo šta da otkrijemo u našoj fatamorgani sveta. Možda samo ako pritisnu problemi. Pa nešto uradimo i onda brže bolje nazad. Nazad u modlu ponašanja koja je nekada davno nekome bila taman jer nije mogao drugačije.
Kreativnost nije stvar luksuza
Kreativnost je stvar življenja. Kreativna osoba gleda svet novim očima, svojim očima. Ne iz tuđeg života, iz tuđih saznanja i perspektiva već iz svoje pozicije. Nove teme rešava novim pristupom. Počinje od toga da ne zna jer samo tako može saznavati za sebe. Ne tuđim receptima. Ima oči deteta koji gleda, pita se, konstruiše, stvara. Radoznalost mu je gorivo, a srce motivator. Njegovi načini razmišljanja i postajanja se stalno stvaraju, dopunjuju menjaju. On nije kruto utvrđenje rigidnih obrazaca već maštovit i hrabar pojedinac koji pleše sa životom umesto da se stisne pred njegovom dinamikom i promenama.
Poštovanje
On prihvata i ceni realnost i maštom je istražuje i prati, a ne poriče. On je ne menja iluzijama već maštom obogaćuje njen doživljaj. Pokreće ga impuls deteta i potrebe odraslog. On protivrečno spaja u jednu viziju. On spaja moguće i realno. Prethodno nepovezane dimenzije integriše i njima gradi stepenice svoje mentalne revolucije. Njima se penje i izlazi iz zatvora uštogljenih obrazaca karaktera spajajući ono što su ga ubeđivali da ne ide zajedno. Primajući zadovoljstvo kao nagradu postaje pobednik originalnosti nad navikama.
Jesmo li u stvaranju ili destrukciji?
Destruktivno je sve ono što fragmentiše jedinstvo naše ličnost navikama, mehanizmima odbrane, nerazmišnjem, rigidnošću i ostalim alatima destrukcije dovodeći naše delove ličnosti u sukob, ne u integraciju.
Konstruišemo i stvaramo kada kreativno integrišemo suprostavljene aspekte uz razumevanje, poštovanje, ljubav, razmišljanje, uviđanje i ostale alate stvaranja u jedan jedini izraz, jedinstvenu, našu reakciju, naš odgovor. Naš autentični recept.
Da, pogledajte tu pitu kao da je vidite prvi put, čujte tu svoju misao kao da je nikada niste pre čuli, osetite kao da je prvi put, primaknite se ogledalu jer imate još puno toga da vidite. I pravite vaše pite.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 