-drugih, sebe i realnosti
Najpogubnija stvar za vaš život je transferna distorzija. Ako mislite da ne znate šta je ovo to je samo još jedna distorzija. Znate.
Snaga distorzije je prvenstveno naša nesvesnost nje. A znanje je tu. Pa hajmo da otklonimo tu jednu snagu uzetu na račun nas samih.
Otkud ona i odakle joj snaga ?
Dakle, proističe iz svih naših sklonjenih sećanja.
Način na koji vidimo stvarnost proističe iz naših prvih iskustava. Tako je i logično je. Tu smo naučili prve ( a često i za života jedine lekcije ) o tome kakvi su ljudi, svet, kakvi smo mi, šta i pod kojim uslovima možemo da očekujemo. Ta sećanja su sklonjena, ali ne i snaga zaključaka izvedena iz njih. Sva ta iskustva stvaraju jedan softver unutar nas, radni model, koji oblikuju kasnije obrasce. Ovaj model ima sve što (mislite) da vam treba. Odgovore na pitanja kako da tumačite znakove, sebe, druge ljude. Kako da interpretirate stvarnost tj. kako na nju da reagujete. Sve rešeno. I malo šta istinito. No, deo tog modela je uverenje da tačno radi kako treba. I to je njegova snaga. Vaša zabluda.
Da ne biste ostali u njoj ili da ne biste samo meni verovali pogledajte okolo ili još bolje unutra. Šta mislite, ako je jedna devojčica primera radi odrasla sa depresivnom majkom, agresivnim ocem, ako je opstajala lečeci majku i udoboljavajući ocu kakav model može imati, kako će gledati na svet? Pa kao što je i videla. Kao mesto gde mora ostati privržena drugima, zavisna, odgovarati na zahteve drugih, a zauzvrat dobijati osnovnu negu i “ljubav”. Ceo sistem je potkovan “iskustvom” ( zapravo samo jednim iskustvom, ali dovoljno snažnim primerom), sve je razrađeno i tako to njeno prvo iskustvo postaje ceo njen život.
Samoodrživost sistema
Videli smo prvu snagu održavanja distorzije. Nesvesnost i arogantnost. Druga ie samoodrzivost sistema. Ista naša devojčica iz primera u kasnijem životu će raditi dve stvari. Prva je da nastavi da bira ljude, likove iz primarnog iskustva i da tako sistem svakim odnosom bude potkrepljen i/ili će usled takve slike o sebi kroz selektivnu nepažnji i projekciju percipirati druge kao likove iz prvog doživljaja. Vidite dve su opcije, ali dostorziji dovoljne da se održi. Kao što vidite proces gradi samog sebe jer usled ovakve distorzije ona i sama postaje servilna, snishodljiva, uz dodatak drugih crta koji ce odrzati sistem buđenjem specifičnih reakcija u drugima ( koji takođe održavaju svoj sistem).
Samoispunjavajuće proročanstvo
je još jedan od naziva za posledice transferne distorzije. Percipiramo unapred odgovor drugog ( vođen ovom radnim modelom) i ponašamo se u skladu sa tim, a rezultat je da se zapravo strah i ispuni. Da ga ispunimo.
Kružna uzročnost
Kao što vidite priča se vrti u krug. Linearnog pomeranja nema. I kao što možete videti za život nema pogubnije stvari.
Promena ?
I pogledajte sada. Koliko god naša devojčica iz primera da ima godina ona nema iskustva. Tačnije ima iskustva samo sa jednom verzijom priče koju ponavlja iznova i iznova. Kao krug pakla. Ne kretanje života. Čujete li eho ovih reči u vama ? Iznova i iznova jedno isto iskusto, ista priča, isti likovi, isti kraj. Zar se ne plašite za svoj život koga ovde nema ? Trebalo bi.
Prvi korak u izlasku iz kruga je svesnoat da smo u njemu. To je tačka gde se iz njega izlazi. Stanite, ćujte koji odjek ovi redovi ostavljaju u vama. Čuj eho.
A onda idi u svet. Isprobaj. Proveri. Gledaj. sumnjaj. Budi radoznao. Hrabar. Gledaj ljude oko sebe i proveri da li zaista toliko znaš. Da li vidiš ono što je sada ili radi projektor tvoje prošlosti okupirajući ti stvarnost, sadašnjost.
Reči čitamo instant, možda isto tako i promišljamo smisao ovih reči, ali osećamo razliku u nama kada krenemo da delamo. E, to je psihoterapijska soba. Tu se ljudi sedeći u krug na grupi ili klijenti preko puta terapeuta usuđuju da odu u za njih nepoznato. U život.
I svako svojim tempom krči staze svoje slobode.
Kreni i ti.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Ivana Paunović 