Tako nam i treba. Dok nismo prihvatal ida je do nas nismo morali da rešavamo probleme.
Izgleda da mi je takva sudbina
” Trudim se. Radim. Ulažem i uvek neko drugi pokupi zasluge. Možda mi je jednostavno takva sudbina.”
” Verujem, pokušavam i uvek nalaćem na iste. Možda mi je jednostavno takva sudbina.”
” Na kraju šta god radio sačeka me isti rezultat. Možda mi je jednostavno takva sudbina.”
Izgleda kao sudbina.
Nije.
Primećujete li nešto u ovome zapravo vrlo logično; neko bi rekao i čudno? Mislim da ga čudnim ne čini sama logika nego ljudska tendencija da ne primećuje tu logiku.
To što ste vi šmugnuli od nekog iskustva ne znači da je ono od vas. Pa zar se sve vreme ne ponavlja? Vidite da je tu. To što vi njega ignorišete i dodajete apstraktne epitete ne menjaju jednostavnu činjenicu- To što vam se ne dopada ne znači da će ono da ode.
Ako ste nešto neprijatno zakopali projektivali ste ga u budućnost. Taj zid, odbrambeni sistem, koji ste podigli da se odbranite od lošeg sada je magnet za privlačenje svega toga.
Možda ste otišli vi od nekog iskustva. Loše je. Šta će vam. Okrenete se i odete. Ali da li je to iskustvo otišlo od vas?
Iskustvo nije ono što nam se dogodilo već ono što učinilo sa onom što nam se dogodilo. A šta kada ne znamo zapravo šta nam se dogodilo? Šta kada zakopamo to iskustvo kao i svesnost da smo kopali? Tada ne učimo iz iskustva jer i nemamo iskustvo iz kog bi učili. Sklonili smo sebi jedini izvor iz kog dolazi promena. Nesvesni toga jedino što vidimo je neku neblagonaklonu subdinu.
Baš kao što je govorio Jung: “Ono što ne razumeš i ne prihvataš upravlja tobom, a ti ga zoveš sudbina”.
Razumi. Prihvati. I sam kroj svoju sudbinu.
Ivana Paunovic
OLI psihoterapeut i supervizor
Iz kolekcije “Oda psihoanalizi”
Citat inspirisan Duškom R. 🙂
Ivana Paunović 