Ona: Ne mogu da ti objasnim. Ne slušaš me. Samo teraš po svom i uglavnom me ignorišeš.

On (upadajući u reč) : Ne ignorišem ja tebe. Ja tebe čuvam. Ja sam taj koji o tebi brine. Ti si ta kojoj nije ništa dovoljno. Šta god ja uradio tebi opet treba još. Njanjava si i spora. Da ti nema mene u depresiju bi pala.

Ona: Ti me iscrpljuješ i samo teraš na neku akciju kada mi jednostavno nije do toga. Stalno si u strahu od te neke depresije. Ja samo želim da ti kažem da mi treba malo da odmorim i odahnem. Da me čuješ. Ne moraš ništa da radiš. Samo me saslušaj.

On (sve nervozniji): Pa dokle da te slušam?! Čemu to uostalom. Nije ti to život. Kada je teško treba da se boriš i popravljaš to. Ne ko ti da sediš, pričaš i osećaš. Ne može se tako živeti.

Ona: Ta depresija o kojoj pričaš, znaš, može da dođe, ali ne zato što me puštaš da osećam, već baš zato što me ne puštaš da se izrazim tim stalnom zahtevima da bude po tvom. Baš sam i htela zbog toga da ti se javim. Ne da pravim, već da rešim problem.

On: Ne verujem ti. Tako se ne rešava problem, tako se pravi problem. Ja sam jak, ti si slaba.

🧩 Ono što tuga pokušava da kaže svom telohranitelju- besu je da ono što ne puštamo ne možemo ni da prežalimo. Da se udaljavamo od problema kada im priđemo, saslušamo i osetimo. Ne bežanjem. Jer pobeći ne možemo. Ono što bes misli da spasava stvar je upravo ono što produbljuje problem.

Nekada je teško prihvatiti realnost. Svakako. Ono što oporavlja od te bolne stvarnosti je proces žaljenja. Ako poslušate u ovom slučaju bes onesposobljavate sebe da tugujete i gradite za sebe kavez samosažaljenja. Ako poslušate tugu prihvatate gubitak i preboljevate.

Hrabrost tuge i zavisnost besa

Tuga se ne povlači pred gubitkom. Ona se ne povlači pred prirodnom patnjom koju izaziva gubitak. Ona brine više o onome koga je izgubila nego o sebi. Ona dozvoljava sebi da postoji. Da je ta bol promeni. Tek onda se može povući i ustupiti mesto drugim emocijama. Zadovoljstvu, radosti, pokretu. Pokretu koji nije nasilan kao Bes. Pokret koji prirodno dolazi i teče ispunjen iskustvom iz ovog procesa.

Bes se povlači pred gubitkom. Ističe kod sebe baš ono što mu nedostaje. Snagu. Dere se: “Ja sam jak” da niko ne primeti tugu. Bes želi da stvarnost bude kako on hoće. Ne prihvata kakva je zaista. “Biće kako ja kažem”, zahteva Bes. Želi da je po njegovom, makar to platio mentalnim zdravljem.

Tuga dozvoljava da je bol menja. Prihvata da je mala u odnosu na neke činjenice života i to joj daje veličinu.

#pravdazatugu

Ivana Paunovic
psiholog
OLI psihoterapeut i edukator