Unutrašnje anksiznosti, strah od odbacivanja, od gubitka reda, nepredvidjivosti, bola. Mogu li se zaobići?
Kada biste pitali sektor nesvesnog koji veruje da se sve ovo može izbeći i da se može živeti sa potpunom predvidljivošću verujem da bi vam prvo ponudio-kontrolu kao odbranu.
Kontrola je tu sa idejom da nas može poštedeti svega navedenog. Kontrolom spoljašnjeg sveta, tj onoga što u njemu vidimo kao potencijalni izvor opasnosti.
Ako se odlučite za kontrolu koštaće vas:
-Životnosti.
Za malo da krenem dramatično sa “koštaće vas života”. No, mislim da i ne bi bilo tako dramatično, koliko istinito. Gubitak životnosti jeste životarenje. To nije pravi život. Mnogi samo postoje, retki žive. Bez kontrole kao stalne odbrane smo “oni retki”.
-Često ćete biti pod stresom.
Stalno ulaganje da dobijete udobnost i izbegnete povredljivost izaziva visok nivo stresa.
-Bićete anksiozni, a baš to želite da izbegnete. Potiskivanje impulsa i emocija upravo to čini.
-Bićete često u emociji straha. Svesni toga ili ne.
U strahu od informacije koje su neočekivane i koje vam se ne uklapaju u ono što želite. Znači postajete sve rigidniji.
Ukoliko mislite da je rešenje u drugoj krajnosti:
Rešenje ljudi često traže u suprotnosti. Kontrola ili prepuštanje svemu. Neretko tada samo završe klackajući se, bez pomaka.
Veština je svakako znati prepustiti se i tolerisati frustraciju neizvesnosti života. No, treba znati kada, čemu, koliko. Biti bez ikakve Ego kontrole znači biti impulsivan, često preplavljen, uznemiren, bez discipline, sa slobom koncetracijom, bez fokusa na nešto ili nekog duže vreme. Takođe, znači ulaziti u rizična ponašanja za sebe i druge kao “muva bez glave”. Verovatno ne biste da budete muva, posebno bez glave. To je druga krajnost.
Ako se ipak odlučite za to koštaće vas:
-Zavisnost od tog stila života.
Zavisnosti od stalnog “odmah i sada” rasterećenja. Želja za lakim, lepim i mirnim bez ulaganja, rada i truda stvara samo jos veću
zavisnost od takvog života. Znači stavljate ozbiljan pečat granice na svoje mogućnosti i šanse.
-Bez glavne nagrade
Uskratićete sebi ostvarenje dugoročnih ciljeva u ljubavi i radu.
Davaćete sebi na kašičicu. Nećete dobiti puno zadovoljstvo ljubavi prema sebi, drugima, niti ćete osetiti uživanje i postizanje ciljeva u radu.
-Suštinski ćete biti stalno uznemireni. “Puni prazni” je naporan posao.
-Životnost i autentičnost zaboravite kao i sve realne nagrade toga. Biće doduše malo, “na foru” i kobojagi.
Kavez je kavez kako god da ga ukrasite
Kontrola stvara kavez unutar koga smo bezbedni. Ali ne možemo da letimo.
Besciljno zaletanje, sa druge strane, bez da osetimo zemlju znači nemati stabilnosti i orijentacine. Tako ni autentičnog leta.
Zato: Poleti-vrednuj let. Uzemlji se poštuj realnost. Lepote i mogućnosti stabilnosti i uzleta dobijamo tek njihovim spajanjem.
Da bi život stvarno bio doživljen treba da budemo fleksibilni. Ono što u psihologiji zovemo “elastičnost ega” . Tu je sinteza ove dve krajnosti. U našoj sposobnosti da odgovaramo na izazove života, da se zategnemo kada treba i opuštamo kada je vreme. I to jeste ritam života. Strujanje dva polariteta koji jedno drugo čine kompletnim. Koji nam daju formu.
Treba znati zategnuti mišiće, treba znati opustiti ih. Kao dopuštanje ( sebi i drugima) i postavljanje granica kada treba. Kao pun udah i izdah. Kao rad i odmor. Kao kiša i sunce. Dan i noć. Bliskost i granice. Nega i kritika. Samo zajedno su kompletni. Samo tada smo u harmoniji. Sa sobom i svetom.
Stvarajte harmoniju i uživajte u autentičnom zvuku vaše životnosti.
Ivana Paunovic
psiholog,
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 