Toliko je uloga koje ljudi igraju. Repertoar iza kojeg se možemo sakriti je bogat. Ni publike ne manjka.
Pitanje “zašto igraš ulogu” je za glumca,
a “zašto kupuješ karte” za publiku.
Uloga: “Muškarčina”
Predstava: ” Niko, niko kao JA”
Ulogu muškarčine igra osetljiva osoba sa detinjim karakterom. Što je dete u njemu manje to je fasada čvrste i nepobedive osobe veća. Razumljivo, jer što je osetljivijije dete u osobi to je veći strah da se istina ne vidi. Tako dete može da se sakrije iza muškarčine. Medjutim, to dete, ako se predstava ne prekine, neće nikada porasti jer nema ko da ga podiže. Uloga muškarčine traži previše vremena.
Dakle- Gde je višak tu je manjak.
Uloga: ” Mnogo fin čovek”
Predstava: ” Na ‘leb da ga mažeš”
Fin čovek koji se stalno smeška i uvek je prijatan, nikada se ne ljuti. Vrišteća fasada uvek krije svoju suprotnost.
Neuspeh takodje može biti uloga. Mazohistički karakteri rado igraju ovu ulogu jer unutar nje mogu prikrivati unutrašnji osećaj superiornosti. U ovom slučaju, “mudra” odluka. Čovek gleda kako da se snadje. Ukoliko postoji strah da pokazivanje superiornosti može da izazove gnev i ljubomoru kod drugih, sakriti se iza neuspeha i tu ušuškari svoju superiornost, deluje kao dobro rešenje.
Dakle- Gde je višak tu je manjak.
Uloga: ” Šarmantna zavodnica”
Predstava: ” Zavedi da te ne zavedu…”
Centar svakog okupljanja. Otvorena osoba, druželjubiva. Rekao bi čovek spremna da vas primi u svoj život lako. Otvorena za odnose, partnerstvo i prijateljstvo. Taktika : “Zavedi da ne bi bio zaveden” . Iza fasade je dete koje se plaši bola gubitka. Prava funkcija zavodjenja nije samo zavodjenje, već ispitivanje okruženja za potencijalne opasnosti. Seksualno ponašanje je zapravo odbrana od seksualnosti. Druželjubivo ponašanje je odbrana od iskrenog prijateljstva. Od ideje da će nepreboljivo boleti ako se prekine. Karakter otvorenosti kao odbrana od otvaranja. Još jedna vešta taktika nesvesnog da sakrije suštinu na najotvorenijem mestu, gde niko neće gledati.
Fasada kaže pridji, ali čim pridjete pobećiće.
Dakle- gde je višak tu je manjak.
Uloga: ” Sav sam po ps u”
Predstava: ” Red, rad, disciplina”
Uzdržan i hladan. Sav skockan i uspravan. Hladnokrvan i sumljučav. Sve detaljno planira i predviđa. Iscrpni i detaljni.
Kada verujemo da u sebi imamo takvu razornu energiju koja može da napravi haos gradimo najjače brane sa minimalno fleksibilnosti. Taman posla da nešto izadje. Brane moraju biti toliko jake da obuhvate i način razmišljanja, ponašanja, a i samog fizičkog stava. Nesvesno mora da se pobrine da nema ni jedne rupe gde može da ispliva ta bura energije. Oklop reda mora biti jak jer je haos ispod ovog sloja stašna pretnja, nesvesno.
Dakle- gde je višak tu je manjak.
Širenje repertoara
Život je pozornica. Svi smo mi igrači uloga. Pred nama je niz uloga koje možemo prihvatiti. Socijalne, psihološke, biološke… Nisu uloge per se loše. Kao i sve u životu. Ono što nam pravi problem je ako se držimo jedne uloge iza koje se krijemo. Ako preterujemo.
Uloge mogu biti i mesto naše kreativnosti. Mesto odakle istražujemo i upoznajemo sebe. Oprobavamo se. Tada smo fleksibilni. Nismo neki rigidni karakter koji zna samo za jedan način reagovanja jer se drugih plaši.
Gluma zarad autentičnosti
Sama sam se iznenadila kada sam na časovima glume istraživala uloge, na sada već , bukvalnoj pozornici. Shvatila sam ili još preciznije- osetila koliko svaka uloga ima nešto da ponudi. Shvatila sam da je životna veština dozvoliti sebi da budemo sve to i još znati kada, sa kim i koliko. I eto igrajući razne uloge proširila sam svoj psihološki repertoar. Igrajući širok repertoar možemo dodji bliže svojoj autentičnosti. Ili bolje rečeno izgraditi je.
Dakle, čovek je igrač uloga. Svako od nas nosi repertoar uloga koje mu leže od detinjstva. Ono što je problem je kada se držimo te jedne uloge misleći da tako moramo i kada nikada ne sidjemo sa pozornice. Kada koristimo uloge isključivo da se iza njih sakrijemo.
Na neki način, mogu reći, širenjem reportoara uloga postajemo autentičniji. Ne držimo se jedne uloge iz straha. Hrabro istražujemo pozornicu života i šta sve na njoj možemo biti. Uostalom kao i profesionalni glumci. Kažemo da su dobri oni koji mogu igrati razne uloge. Naizgled paradoksalno, ali tada ih smatramo kvalitetnijim i autenticnijim.
Uloga i osoba nisu isto
Uloge koje služe da nas prikriju od drugih vremenom nas prikriju i od nas samih.
Uloga je tada odbrana od toga da budemo što jesmo i osećamo što jeste. Dok se skrivamo od sebe postajemo sve dalji i malo po malo se izgubimo.
Uz gubitak autentičnosti gubi se i osećaj za biće. Svoje i tudje.
Zato , uživajte u vinjetama života. Ne morate se držati jedne uloge.
Uživajte u svemu što možete biti.
Takođe, dopustite sebi da odete i u garderobu, skinete kostim i šminku i uživate u onome što vidite. U onome što jeste i van pozornice. Dozvolite sebi i da taj intiman prostor podelite sa nekim.
-Igrajte se sa pozornicama, scenarijima i ulogama. Uživajte u vinjetama života i
stvarajte ih! –
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 