Traži istinu ili gurni glavu u pesak, obe stvari zahtevaju kopanje.
” Znam da nije pravi za mene. Već dugo osećam da to nije ono što želim. Kačim se za sitnice koje mi pruža jer čini da se osećam sigurno, ušuškano. Falio mi je taj osećaj. Konačno ga imam. Znam šta radim, ali mi je teško da ga pustim. Trudim se da ulepšam njega i naš odnos kako bih sebe ubedila da mi je to dovoljno. I da, baš kao što smo pričale prošli put, hoću jare i pare. Želim sigurnost koju mi pruža, a želim i zreo odnos. I umesto da skupim hrabrost, donesem odluku i odem, ja usmeravam energiju na ulepšavanje njega. Iako suštinski znam da nije za mene. Želim više od onog što mi pruža.” – ovim rečima završila je Jovana današnju sesiju.
Jovana je suočena sa onim što zovemo tolerancija na ambivalenciju. Što duže ostaje u ovom limbu to više plaća samopoštovanjem.
Zamislite da fiksirani stojite na stepenicama svog razvoja i da sami plaćate to mesto svojim samopoštovanjem. Kako prolazi vreme sve vam je teže da odete jer znate koliko ste već platili. Čoveku deluje lakše da ubedi sebe da to plaćanje ipak vredi, nego da prizna, ožali gubitak, pokaje se i nastavi dalje.
Odluka je već dovoljno razvojno izazovna, zadržavanje je samo čini težom. Nemira je sve više, samopoštovanja sve manje.
Ovakva ljubav, kao što je Jovanina, koja je zadržava na nivou koji je niži od onog za koji je spremna uvek sa sobom nosi sličnu muku. Osećamo da nam je ta sigurnost iz ljubavi potrebna, ali osećamo i da nas zaustavlja u razvoju.
Al’ kad pođes nemoj stati…
Sada mi se nižu stihovi “Nepovratne pesme“.
No, kada ne bih kroz stihove, ovako bih to mogla objasniti:
Život ima pravilo. Kada se popnete sprat više ne možete predugo na njemu ostati zadovoljni. Vuče vas razvoj da idete dalje. Kada zadovoljite jednu potrebu u vama se javlja nova. Ljubavne potrebe se menjaju sa svakim spratom.
Ako se popnete na novi sprat svog razvoja menja se i vaše očekivanje od ljubavi. Tražićete ljubav kroz koju ostvarujete potrebe koje su na ovom novom spratu- nivou.
Jasno…možete je naći sa osobom koja osvaja isti sprat ili ti nivo.
Spratovi ljubavi
Zrela ljubav prošla je “životnu školu”.
Nije tako prosta.
Od ljubavi koja nas održava u životu, preko one koja pruža sigurnost, koja ispunjava…Pa sprat više ka ljubavi kroz koju poštujemo sebe, kroz koju se izražavamo, kroz koju se spoznajemo, kroz koju se uzdižemo i kroz koju osećamo smisao.
Izazovi osvajanja zrele ljubavi
Ukoliko osećamo da smo lišeni ljubavi još na ranom uzrastu možemo juriti kroz život samo da nešto nađemo, pošto poto. Tražimo tada spolja taj izvor ljubavi i samopoštovanja umesto iznutra. Kako je potreba jaka ne brinemo što na tom putu gubimo samopoštovanje. Jer ništa ne deluje tako bitno. Jurimo po svaku cenu.
Ulazimo u žanr neke ozbiljne akcije u kojoj se ljubav mora uhvatiti. Ako niste imali iskustvo “uhvaćene ljubavi” poriv je još jači.
Greota je tu, što ovim načinom ne da ne osiguravate hvatanje, nego baš suprotno. Osuđujete sebe na večitu akciju bezuspešnog hvatanja.
Usputne fore
Ranije ste u ovakvim situacijama nešto “na foru” možda i dobijali. Neke ljubavne igre, manipulacije i cake su vam davale utešne nagrade. Ali to što je služilo za preživeti ne može da zadovolji potrebu za zrelim odnosom. Za neko preživljavanje u ljubavi i kakvu takvu sigurnost da- ali za glavni zgoditak zrele ljubavi nije dovoljno.
Ako želimo ka vrhu moramo da se krećemo, ali ne ovako u krug. Ipak je kretanje ka gore smislenije.
Traži istinu ili gurni glavu u pesak, obe stvari zahtevaju kopanje.
Opasno je živeti sigurno.
….i eto još su mi stihovi u glavi..
“…opasno je da u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren.
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al’ kad pođeš – nemoj stati.
…
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek’ od tebe život uči da se peni i da teče…”
Ivana Paunović
OLI psihoterapeut i edukator
Ivana Paunović 