Radoznalost

Motivacija u psihoterapiji

–   Psihoterapija je strast sa razumevanjem, emocija sa uvidom, razvoj racionalnih alata duboko prožetim emocionalnim kompetencijama.  –

“Toliko toga sam uvidela na prošloj sesiji. Shvatila sam koliko umem da budem rigidna i zahtevna prema sebi i drugima. Koliko sebe držim u zatvoru svojih očekivanja”, bio je početak još jedne sesije sa Milicom. “Moram prestati to da radim. Moram da se opustim. Moram prekinuti da se vodim davno nametnutim zahtevima roditelja. Moram da dopustim sebi da se vodim svojim principima. Ne moram biti savršena da bi se volela i da bi me drugi voleli”, bila je odlučna. “Moram ovo sada razrešiti, nezrelo je tako da gledam na život”.

Slušam je dok nastavlja da nabraja svoje novo uviđene greške i nove terapijske ciljeve. Slušam je i mislim se koliko “moram” u par udaha. Koliko zahteva za jednu osobu koja hoće sebe da prihvati takvu kakva je.

Mislim se, verovatno bi terapeut sada trebalo da bude zadovoljan. Ipak klijent dolazi do novih uvida. Uvidu su, kažu, pokretači i rezultati promene. Kad ono u meni kao da je narasla neka tenzija od silnih moranja i očekivanja koje tako hitno stavlja na sebe. Pa zar nije to upravo ono čega želi da se oslobodi, zar to nije isti mehanizam samo sa novim zrelijim spiskom šta mora da bi se volela?

Kako je to nesvesno moćno. Kako su ti obrasci mudri. Evo ih nepromenjeni pritiskaju je, ali zamaskirani u novo odelo zrelosti.

I tu, u tom momentu se pokrenula nova tema naših sesija.

Zašto klijent želi da se menja?

Nije samo važno to što klijent želi nešto da menja nego i zašto. Pitanje je šta ga motiviše na promenu. Da li je to moranje, kao kod Milice. Još jedan zadatak koji sebi grubo nameće da bi bila savršena, pa tako, u svom doživljaju i voljiva. Da li je to čist racio koji proganja i zahteva da bi je uslišio malo prividnog mira. Da li motivacija dolazi iz nekog proganjajućeg roditelja u nama koji nas ne prihvata ili iz onog koji zna da kritikuje ali i da neguje i želi najbolje za nas ?

Radoznalost i strast VS moranje i racio

Trudite se da kod klijenata budite motivaciju koja dolazi iz radoznalosti. I zaista zar vam nije interesantno da razumete zašto nešto činite?

Zar nije interesantna ta misterija našeg nesvesnog. To pitanje zašto sebe sabotiramo kada želimo sebi da pomognemo…Zašto čovek iznova radi stvari za koje već ima uvid da za njega nisu dobre. Koja je to logika koja tako ispremešta stvari? Zar nije čudnovato?

Ponekad se osećam kao da smo klijent i ja dva detektiva koja pokušavaju da otkriju misteriozni plan koji stoji iza nekog njegovog problema. Terapija kao detektivski posao. Terapija kao hrabro i uzbudljivo istraživanje nepoznatog.

…Zašto plaćamo emotivnog računovodju svog života, a posle mu dozvoljavamo da nas potkrada u računici. Zašto prošlost tako moćno rukovodi nama. Pa zar to nije nešto što je iza nas. Zar nije logično da to loše želimo da ostavimo iza nas. Zašto onda odigravamo prošlost kada želimo novu budućnost?

Jeste li bar malo radoznali ?

Razum nije dostojan protivnik strasti

-rekao je time Spinoza važnu stvar za svaki terapijski proces. Motivacija koja dolazi iz strasti neprocenjiva je. Zato podstičite kod sebe i klijenta motivaciju koja dolazi iz strasti; Iz znatiželje, iz radoznalosti da se bolje upoznamo. Da nam bude lepše u sopstvenom društvu. Da bolje osetimo i razumemo svoje potrebe, da upravljamo svojim životom- ne kroz proganjanje već ljubav, razumevanje i prihvatanje. Da zaista upoznamo svoje sektore života i da budemo pokrenuti, ne samo moranjima nego autentičnom željom.

Tada je čovek zaista dobar vladar svog sveta. Tada upravlja svojim svetom koga neprestano upoznaje.

Zar nije uzbudljivo imati toliko neistraženog, toliko mogućnosti, a opet i stabilnosti koja dolazi iz veštine kontakta sa sobom?

Uostalom kakvog vladara biste vi želeli-onog koji vas proganja, preti smanjenem plate, manipuliše krivicom i tera da budete bolji jer bez toga niste dovoljno vredni. Ili biste želeli onog koji vas oseća, poznaje, poštuje, razume. Koja vas pita.. koji se zanima. Onog koji vas svakako poštuje i pritom ulaže energiju da pronalazite i razvijate još potencijala.

Ne samo što je ovako lepše već i korisnije i efikasnije. Možemo reci i neophodno.

Svaki klijent dolazi zbog nekog cilja koji je u suštinu emotivne prirode. Emocije se mogu pokrenuti samo drugom snažnom emocijom. Uvidi će imati efekta na život ako su prožeti emocijom. Racio će biti produktivan ako ga boji strast.

Tako nas učili..

Rano nas uče da će rezultati najbolje da se isteraju pritiskom. “Moraš da učiš”, “Moraš da budeš dobar đak” , “Škola je važna…” Pa malo možda i pretnji- “ako me budeš dobar.. “, “bez toga propadaš…”

A šta je sa -učenje je lepo, divno je upoznavati i saznavati o svetu oko sebe ? Korisno je ovladavati znanjima, lep je osećaj znati…

Korisno je, ne samo za druge da znaju da si dobro dete dobrih roditelja, već za tebe je lepo da uvidiš lepote učenja, lepote korišćenja sopstvenih potencijala. Koliko je zanimljivo znati, povezivati, koristiti znanje koje stekneš ličnim naporom…

Isto je i sa znanjima o sebi. Zaista je pun osećaj razumeti svoj unutrašnji svet. Poznavati i uspostavlajti sopstvena pravila po kojima vodimo svoj zivot, biramo, donosimo odluke. Vladanje svojim unutrašnjim svetom po principu poznavanja, osećaja, razumevanja, a ne diktature pretnje i manipulacije. Lepše i efikasnije.

Nije psihoterapija samo neko moranje da bi otklonili simptome. Nije samo “briga o sebi” – brinem da mi ne bude loše. Nego brižnost- želim više, volim se za više. Znatiželjan sam. Željan saznanja. Pokreće me strast, a ne samo briga zbog nečeg. Kako je Frojd govorio -ne samo da izbegnemo bol, nego susretnemo radost.

Psihoterapija je strast sa razumevanjem, emocija sa uvidom, razvoj racionalnih alata duboko prožetim emocionalnim kompetencijama.

Zato:

Podstičite radoznalost. Što smo vise radoznali svet je zanimljivii. Što smo više radoznali, više učimo, više znamo. Što smo više radoznali to smo više vladari svojim životom. Nismo robovi nepoznatog, manipulacije i laži koji sami sebi nesvesno namećemo, a posle i drugi to lako čine. Ovaj oblik vladavine sobom daje prostora za rast i širenje duševne teritorije.

-Nepoznato je moja strast, kompas, moja vodilja i inspiracija

Sećam se jednog intervjua sa Teri Pračetom. Poznatog pisca, u poznim danima njegovog života i bolesti pitala je novinarka-

“Plašite li se smrti?” ,

“A čega da se plašim” odgovara ,

“Pa nepoznatog”, mudro se setila,

“A zašto bi se plašio nepoznatog ? Pa ja volim nepoznato, nepoznato je novo, interesantno . Nepoznato me pobuđuje. Život je sada i ovde. To je ono što sam ja sada. ” .

Igrajte se sa perspektivama. Začinite život dečijom radoznalošću zarad punog uživanja zrelosti.

Napredujte jer vam se može, ne samo jer morate.

Otkrivajte i raščišćavajte prošlost da otkrijete nova područja svog života.

Uživajte u uzbuđenjima novog.

Što biste vrteli iste scenarije života. To ste već gledali. Pustite novi film.

Uživajte u tome sta će sledeće da se desi. Šta sledeće možete izrežirati. Vladajte sobom i  prepuštajte se životu.

 

Ivana Paunović

OLI psihoterapeut, edukator i supervizor