Umeće radovanja

light-vivid-colors-blur-frame-fragment-happiness-94871Jedna od najzahtevnih sposobnosti je sposobnost za radost. Prepuštanje, kreativni pristup životu… umeće radovanja nije nešto što samo imamo ili nemamo. Nije nešto što zavisi isključivo od spoljnih faktora. Kapacitet za radost je rastegljiv i možemo ga širiti. 

Svakako da spoljni faktori utiču na naša stanja i poglede. Deo smo sveta, odnosa, životnih činjenica. Životni talasi su nekada toliko jaki da nas odvuku i gde nismo želeli. Biti dobar plivač, medjutim, umnogome nam može pomoći. Možemo učiti kako uzeti i stvoriti od onoga što nam je životom dodeljeno. Malo li je? Možda često i jeste, ali to je ono što sada imamo. 

Ukoliko posmatrate radost kao sposobnost i veštinu, ukoliko je vidite kao kapacitet koji svakodnevno možete širiti , ukoliko na njoj i radite možete uživati njene beneficije. 

Svi imamo po neki primer, lični i tuđi, gde su okolnosti takve da uživanje i prepuštanje deluje kao jedina opcija. Imamo i primere gde nam deluje da nema razloga za osmeh, a opet ga lako nabacimo i podelimo. Koliko god životne sile oblikuju našu stvarnost ima i našeg udela u tome. To je dobra vest! ..ali i zahtevna!

Zadovoljstvo i zahvalnost 

Dug je spisak novogodišnjih želja koje možemo napisati. Neke ćemo ostvariti, neke možda dodju same, neke će ostati dugo na spisku, neke možda nikada nećemo precrtati sa spiska. To važi za sve nas.

Možemo uvek pronaći neki deo nas koji neće imati priliku da se ostvari. Neka želja koja će dugo čekati Ili tek pomoliti glavu u ostvarenje. Uvek se može naći neka zelenija trava, neku koju možda nećemo ni dotaći. Međutim, dok mi gledamo u tu, tuđu travu, ne osećamo ovu pod našim nogama. Tada ostajemo prazniji I za one želje I potrebe koje imaju šansu. Što duže to radimo to je jaći osećaj neispunjenosti I neproživljenosti.

joy-3957540_960_720Gledaćiju tuđe trave I dvorišta energija odlazi u premeravanja I stalnu čežnju dok nezadovoljstvo raste. I tako  stvaramo začaran krug koji postaje sve veći. Što je manje životnog zadovoljstva strepnje su veće. Streplje da će drugi imati ili ima a mi ne. Stalno nam nešto fali. I zaista stalno nam nešto fali. Ko zaista ima sve sa svog spiska. A opet ima onih ispunjenih ljudi I onih sa stalnom gorčinom I strepnjom. Kada ispunjavamo svoje životne zadatke, kada smo usmereni na razvoj svojih potenciala, kada prihvatamo svoje I radujemo mu se gorčina isparava.

Zadovoljstvo je stvarna povezanost sa sobom, sa onim što imamo, sa drugim ljudima, svojim ciljevima I potencijalima kao I  vrednovanje onog što smo dobili I stvorili. Tada smo zahvalni na svom dvorištu I osećamo svoju travu pod nogama. Negujemo što imamo ,uživamo u tome, ali I  popravljamo I doradjujemo. Valja virnuti I okolo u susedna dvorišta, naći motivaciju, ideju, sli je I dati drugima, podeliti.

Govorio je još Duško Radović- Uvek je bolje tamo nego ovde i uvek je lepše ono nego ovo. Nemamo sreće sa onim što imamo I što jesmo. Našu sreću uživaju drugi, a da to možda I ne znaju. Možda da ga poslušamo pa počnemo da se povezujemo sa onim što jesmo I što imamo. Da uživamo sopstvenu sreću.

Zavist kao virus 

Zavist je nazdrava reakcija na ono što drugi poseduje, a mi nemamo I želimo. Nezdrava je jer nas slabi, slabi naše kapacitete, naš psihološki imunitet. Kao I nezdrava hrana zasiti nas, ali dugoročno oboljevamo. Izlečiti svoju psihu od zavisti znači biti zahvalan. Dolazak iz jedne tačke u drugu traži emotivne sposobnosti I veštine. Nije jednostavan zadatak.  Doduše čini našu psihu vitalnom , energizuje je I pokreće ka autentičnim ciljevima. Kod zahvalnosti postoji prepoznavanje I osećaj vlastite vrednosti I vrednosti drugih. Zahvalnost je potreba za razmenom dobrog, odgovor na dobro. Odgovor-nost. To je dakle odgovor, naša odgovor-nost, a ne dužnost, naša autentična želja. Osećaj zahvalnost poseban je kvalitet ljubavi prema sebi I prema druguma. Tada nas pokreće potreba da razmenimo, uzvratimo i odgovorimo na dobro dobrim.

Druga strana novčica na kojoj je zavist je zahvalnost.

Kada zavidimo ne možemo biti zahvalni jer nas zavist sprečava da vidimo dobro u drugome.

Ukoliko neko ima nešto što nam se dopada, što I mi želimo može u početku stvoriti jaku frustraciju. Osećamo se lose što I mi nemamo to nešto lepo. Ono što nas razlikuje jeste sledeći korak. Tada imamo bar dve mogućnosti da rešimo frustraciju. Jedna je da je istrpimo I vidimo kako je ta druga osoba došla do tog nečeg lepog. Neke poželjne osobine, sposobnosti, dobrog posla ili ispunjavajuće veze. Možemo od nje učiti I u njoj naći inspiraciju. To međutim zahteva od nas da tolerišemo frustraciju da to mi još uvek nemamo, da nismo kao ljudi zato manje vredni; Da ne napadamo I progonimo sebe jer u ovom trenutko to nešto nemamo. Već da pogledamo situaciju realno I sa prihvatanjem. Vidimo gde je naša tačka A I šta će nas dovesti do tačke B- ispunjenje želje. Ukoliko prihvatimo sebe, situaciju I svoja osećanja, ma koliko to umelo da bude teško na putu smo da I mi ostvarimo I dobijemo to nešto što drugi ima. Tada nam taj drugi nije neprijatelj već saveznik I saputnik.

To što drugi ima tada nije metar za naš narcizam, našu sliku o sebi koju moramo da grabimo, već izvor perspektive I inspiracije.

Lako je reći – teško uradiit. I zaista je tako. Da bi ovom četkicom islikavali naš život moramo se za tu četkicu pomučiti. Međutim imati pravi alat za život je ono što nam daje sigurnost I ostvaruje želje. Ova četkica vrlo je kvalitetna pa tako I skupa. Čine je tolerancija na frustraciju, zdrav I realan pogled na sebe, spremnost da priznamo svoje nedostate. Snaga da vrednujemo drugog Iako još nismo na njegovom mestu. Vrednovanje puta I truda. To je mesto bez alavosti, sa strpljenjem, nadom I radom.

imagesKako ljudi umeju često da se lažu parolom “plati malo I prodji jeftino, pa dok radi radi”, češće srećemo drugu varijantu izbora. Kako bi prošli jeftinije bez svih ovih ulaganja,  ljudi izaberu opciju zavisti. Brza je I jeftinija. Posao obavlja jednostavno- neko ima što mi želimo a nemamo , uzmemo zavist, ona obezredi tog drugog I tako nam smanji zavist. Posao rešen. Deluje da smo se provukli za male pare. Kada , međutim, dođe račun na kraju vidimo da smo to zadovoljstvo platili- nerazvitkom, neispunjenjem želje, ne ispunjenjem potencijala, stagnacijom. Vidimo da smo izgubili potencijalno dobre odnose I divne mogućosti.

Šta da radimo kada nas zavist obuzme– da stisnemo zube priznamo kako zaista stoje stvari I kako se zaista osećamo. Videćete preživećete a poosle toga uživati u procesu stvaranja I dostizanja ciljeva.

Ko nije zahvalan na onome što ima on to ni nema. Budite zahvalni na onome što imate I tada ćete zaista to I imati. A kada osećamo da već nesto imamo zavisti nema. Ne osećamo se prazno I bezvredno. Osećamo da možemo još ali to na “ne izjeda” već motiviše.

 Zahvalnost kao životni izazov

Spram zavist je zahvalnost. Biti zahvalan na onome što imamo ne znači ne radi dalje ništa. Zahvalnost je stanje iz kog novo počinje . To je naš motivacioni izbor. Biti zahvalan znači vrednovati što smo primili, što je dobro. Nije isto što I nekritičnost. Zapravo biti previse kritičan, proganjujuće kritičan, znači ne kritički se osvrtati na osobu ili neki odnos. Biti racionalno , zdravo kritičan znači I biti relan, znači videti I dobro u nekome ili nečemu. Znači zaista primiti dobijeno,  a ne odbacivati kroz osećaj zavisti. Zapravo biti zahvalan znači da smo nadjačali zavist.

Ukoliko neki odnos nije ispunio što smo očekivali možemo ga napustiti, šta više moramo ukoliko želimo dalje u ono što smo postavili kao cilj. Bio taj odnos partnerski, prijateljski I sl. Možemo ga pustiti ili mu se stalno vraćajući zahtevajući da on bude drugačiji nego što zaista jeste. Da bude ono što nije. Tada idemo protiv realnosti ali I protiv sebe. Napustiti odnos ići dalje podrazumeva I prihvatanje svega dobrog što nam je odnos I osoba dala. Biti joj zahvalan na tome što nam je dala šta je imala.  Paradoksalno tada taj odnos ostaje deo nas. Sve dobro ostaje kao deo našeg iskustva I ličnosti  dok idemo dalje ka novim destinacijama.

  • Ne zadržavajte ono što odlazi od vaših potreba u suprotnom neće imati gde ono što je autentično za vas, vaše. Zahvalnost oslobađa prostor za vašu autentičnost. Autentični gradite ispunjavajuće I inspirativne odnose. Idete ka balansu I radosti uz pratnju istih ljudi. Kao saputnici , nekada I sapatnici plovite kroz život kroz borbe sa izazovima I zahvalnost za sunčane dane.

Glad za radošću

Kada smo nezadovoljni sa onim što smo I što imamo osećamo se prazni. Ništa nas ne može nahraniti. Glad ostaje. Stalno usmeravamo našu energiju da uzmemo još I još. A kada uzmemo to nešto gubi vrednost I naša jurnjava da napunimo prazninu se nastavlja. Vremenom postaje sve teže jer nam treba sve više te psihološke hrane, a postajemo sve gladniji I prazniji. Postajemo pohlepni. Imamo ideju da je sve dobro oko nas I da ga moramo posedovati da bi I mi bili dobri I dobro I vredni ljubavi. Tada čovek polazi od toga da mora spolja uzeti šta mu je potrebno da se oseća dobro/dobrim. To spolja, koliko god da ga je, u ovom slučaju, neće nam nikada dati dovoljno. Neko juri za titulama, neko za novcem, ugledom, pohvalama, neko traži moć, neko “prave” partnere, izgled…Svako juri za onim što vrednuje kao dobro sa idejom da ako ga ima će I sam biti vredan. Pod parolom-  Ako steknem novac I moć onda sam uspešan, onda mogu sebe da volim, – Ako sam dovoljno lep/a želeće me ( voleće me). Ako se dovoljno žrtvujem za druge dobiću ljubav… Opcija je puno a svaka ima jedno zajedničko. Jednu početnu , pogrešnu osnovu.- Ta lična vrednost, slika o sebi I to dobro što jurimo stvara se I počinje od nas. Spoljna realnost se na tu sliku samo nadovezuje- a ne obrnuto.  Dakle, svakako da je važno da određeni drugi budu tu kao povremeno ogledalo, podrška, vetar u leđa. Važno je međutim I da proverimo u realnosti kako stoje stvari. Važno je I da ocenimo u kojoj meri to radimo I zašto zaista.

Tražite od sebe ono što vam je potrebno, a onda od drugih. Pre toga proverite šta vam je zaista potreba. Lako se tu damo zbuniti.-  Da li vam je zaista potrebno da vam se drugi dive I zavide, da se večito žrtvujete da bi vam drugi otplaćivali dug, da ste nedodirljivi, opasni, moćni…ili je to ipak nešto drugo. Otvorenost, prihvatanje poverenje, razmena, uzajamnost, iskrenost , praćenje sebe,svojih najbližih, svojih osećanja I potreba,  negovanje sebe, kritike koje ne progone već pomažu, biti u trenutku pa tako I biti zahvalan sebi,voljenima, svetu- to već liči na nešto što je autentična potreba. Kada ih jasno izrazimo I osetimo u sebi, podelimo sa drugima, zaista ćemo ispuniti tu prazninu I svoj život, a to nije večita tantalova muka. To je nešto što imamo, ne odlazi I uvek nas čini sitim. Sve pride je dobro došlo.

Vaspitanje i radost 

images (1)Decu ne vaspitavamo rečima već delima. Ta dela su odraz naše ličnosti. Ukoliko se trudimo da sami živimo principe koje prenosimo deci ne moramo brinuti da li će ih primiti. Vaspitavajmo sebe deca će pratiti. Ljubav I nove igračke nisu isto. Nov telefon nije isto što I komunikacija. Pričati nije isto što I raditi. Monolozi nisu što I zagrljaj. Agresija nije što I zdravo postavljanje granica…

Ne pristajte ni vi na ove zamene, primate I dajte autentično. Makoliko da deluje teško- isplati se.

Deo smo celine I neodvojivi od nje. Sa različitih strana ima puno poruka i prepreka . Na kraju mi biramo šta ćemo sa njima. Koje ćemo pratiti koje ne. Nekada je to mnogo teži posao nego što bi trebalo.