Biti iznova neuspešan i nezadovoljan u odnosima je paradoksalna pozicija , zato što su neuspešni ljudi zapravo veoma uspešni u nerešavanju svojih problema. Možemo biti uspešni u različitim stvarima od kojih neke ne moraju da budu pozitivne i konstruktivne, pa i u korišćenju samodestruktivnih strategija kojima sabotiramo svoj napredak. Da li ste se ikad zapitali da li je i koliko truda potrebno da bi ljudi iznova pravili istu ili sličnu grešku…?
Nekada smo ubeđeni da smo uradili stvari na pravi način, da smo se zaista ‘’opametili’’, a onda se ponovo desi isto ono što nam se obilo o glavu i prethodni put. Da li da okrivimo slučaj? Ili sudbinu? Ili lošu sreću, tuđu zlobu, vradžbine i lošu karmu? Da li pored ovih ‘’zgodnih’’ objašnjenja postoji neko mnogo jednostavnije, a da pri tome ne uključuje zaveru Univerzuma na koju nikako ne možemo da utičemo?
Ivana Paunović 