Psihologija uspeha

team-work1 Autorka teksta: Ivana Paunović, OLI psihoterapeut

Biti uspešan

Tendencija ka uspehu

Svi ljudi imaju želje , ali one su često i izvor frustracija i nezadovoljstva  ako motivi koji uz njih stoje nisu pokrenuti i stavljeni u akciju.

Uspeh je jedna od osnovnih ljudskih potreba i svaki čovek oseća želju za uspehom, u nekoj oblasti svog života. Istovremeno ogromna većina ljudi poseduje potrebni arsenal intelektualnih, iskustvenih i emotivnih činilaca da to realizuje, ali često toga nije svesna ili ne zna kako da sopstvene potencijale iskoristi. Dakle,  puno ljudi teorijski zna šta treba da radi u životu, ali ne radi i praktično ono što zna da treba da radi.

personal-growth-achieve-successKoje su to pokretačke snage koje u nama izazivaju aktivnost, usmeravaju i upravljaju njome?

Motivacija je ono što nas usmerava ka uspehu. Motivacija uopšteno gledano je psihološki proces pokretanja, usmeravanja ali i održavanja ljudskog ponašanja ka određenom cilju.Dakle, naše pokretanje ka uspehu, ostvarenju cilja.

Motivacija kao skup motiva predstavlja neophodno gorivo za uspeh svake ljudske aktivnosti. Preduslov efikasnosti realizacije ljudskih motiva sadržan je u neophodnosti stavljanja tih motiva u akciju.

Motivacija je upravo sve ono što ljudsko znanje i umeće pretvara  u uspeh, odnosno u ostvareni, željeni cilj.

Šta čini motivaciju?

Samu motivaciju čine tri osnovna elementa:

To su potreba (nedostatak ili višak, narušena ravnoteža između potreba i njihovog zadovoljenja…), kao i sam pokret ili aktivnosti (usmerenih uspostavljanju ravnoteže između potreba i njihovog zadovoljenja) i nagrada ili potkrepljenje (zadovoljenje određene potrebe).

Tako i samu motivaciju možemo posmatrati iz tri ugla gledanja:

  • Pravca (šta pretežno motiviše osobu za određenu aktivnost),
  • Intenziteta motivacije (količina uloženog napora) i
  • Postojanosti (vreme ulaganja određenog nivoa napora).

Lista pokretača na određene aktivnosti, ciljeve je različita i obuhvata veliki broj motiva. Osobe koje ispoljavaju isto ponašanje mogu biti motivisane sasvim različitim motivima. Tako, na primer, studenti su upisali akademiju umetnosti motivisani potrebom za ispoljavanjem svog talenta, radoznalošću, zato što su im prijatelji upisali isti fakultet itd. Takođe, iste potrebe osobe mogu zadovoljiti na različite načine, ispoljavajući specifične oblike ponašanja. Neke osobe, na primer, motiv za postignućem ili uspehom, zadovoljavaju takmičenjem sa drugim ljudima, dok druge istu potrebu nastoje zadovoljiti postavljanjem i ostvarivanjem vlastitih ciljeva.

Motiv postignuća/Tendecija ka uspehu

4921473-image-of-human-hands-with-their-thumbs-up-symbolizing-success-in-workJedan od socijalnih motiva je motiv postignuća. To je motiv usmeren na ličnu afirmaciju i egzistenciju. Tendencija ka postizanju uspeha, kako se pojednostavljeno definiše motiv postignuća, jedna je od vrednosti koja se na različite načine neguje u pojedinim kulturama. Po jednoj od teorija, koja je nastala još početkom prošlog veka, motiv postignuća predstavlja psihološku osnovu razvoja jednog društva. Dakle, ovaj motiv je jedan od ličnih potencijala neophodnih za napredak na ličnom, organizacionom ali i društvenom planu.

Neke od osnovnih karakteristika ovog motiva je da je to složena motivaciona predispozicija. Dakle, budući da motiv postignuća podrazumeva određeni način razmišljanja, opažanja i obrade informacija, moguće ga je svrstati i u kategoriju kognitivnih motiva. Takođe, motiv postignuća je socijalni motiv. Stiče se kroz proces socijalizacije i značajno usmerava društveno ponašanje ljudi.

Tendencija ka uspehu je težnja pojedinca da se takmiči sa nekim standardom izuzetne uspešnosti i težnja da se prevaziđu sopstvena ili tuđa dostignuća u nekoj  aktivnosti – ekonomskoj, akademskoj, sportskoj, umetničkoj i slično.

Takođe, tendecija ka uspehu je i težnja pojedinca da se istakne pred drugim ljudima.

Dakle, motiv postignuća sadrži dve komponente: tendenciju osobe ka postavljanju ciljeva i takmičenje sa drugim ljudima.

U jednom veoma obimnom psihološkom istraživanju rezultati su pokazali da motiv postignuća čine sledeće komponente:

  • takmičenje sa drugim ljudima,
  • ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva,
  • istrajnost u ostvarivanju cilja i
  • orijentacija ka planiranju.

Analiza ovih komponenti ukazuje da prve dve komponente motiva postignuća ukazuju na način definisanja uspeha. Odnosno, osoba se može osećati uspešnom u situacijama kada je bolja od drugih i/ili kada ostvari neke svoje lične i profesionalne ciljeve. Druge dve komponente odnose se na oblike ponašanja značajne za postizanje uspeha.

Cilj opravdava sredstvo?

chessMada je motiv postignuća značajan energetski potencijal koji nas pokreće  na aktivnost, te predstavlja poželjnu ljudsku „osobinu“, on može poprimiti i različite patološke oblike i na taj način onemogućuje ostvarenje naših potencijala.

Tako ne primer, u situaciji da su  takmičenje sa drugim ljudima i ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva, razvijene u visokom stepenu, a druge dve osobine, istrajnost u ostvarivanju cilja i orijentacija ka planiranju  u niskom stepenu, može se očekivati da osoba neće biti produktivna.

Dakle, iako imamo jaku želju da pobedimo nekoga, da ga nadmašimo na nekom poslu i ostvarimo neki svoj cilj ali nismo dovoljno istrajni i neumemo da planiramo vreme i obaveze nećemo biti uspešni i produktivni.

Tada će  „ciljevi“  ostati na nivou želje, jer nismo  razvili ona ponašanja koja nas usmeravaju da te želje i ostvarimo. Ova disharmonija u osobini motiva postignuća predstavlja svojevrstan vid patologije ili nefunkcionalnog oblika ove motivacije.

Drugi problem bi bio  ekstremno visok  motiv postignuća, često izražen orijentacijom  – “cilj opravdava sredstvo”. Previsok motiv postignuća može dovesti do sagorevanja, hroničnog stresa, narušenih međuljudskih odnosa i sl. Veoma nizak stepen razvijenosti motive postignuća, takođe, predstavlja svojevrsan vid “patologije”, jer ove osobe nemaju nikakva interesovanja, ne dotiče ih nijedno postignuće, totalno se prepuštaju toku događaja, nisu spremne da preuzmu ni minimum odgovornosti za svoje aktivnosti i slično.
Tendecija ka uspehu i uspešnost

Značajno je razlikovati tendenciju ka uspehu (motiv) od uspešnost kao sposobnost (biti uspešan). Veliki broj ljudi ima tendenciju ka uspehu, ali nisu uspešni jer nemaju razvijene osobine i veštine značajne za postizanje uspeha. Motiv postignuća je neophodan ali ne i dovoljan preduslov za uspeh osobe. Da bi tendecija ka uspehu postala faktor uspeha, neophodno je razviti osređen stepen motiva postignuća, kao i veštine poput: postavljanja ciljeva, efikasnog planiranja vremena i aktivnosti (time managament), emocionalne zrelosti, tj. istrajnosti i sl.success

Tendecija ka uspehu kao način razmišljanja

Motiv postignuća ili tendecija ka uspehu predstavlja svojevrsan način razmišljanja, opažanja i obrade informacija. Što znači da se treba :

  • baviti  problemom i jasno definisati ciljeve,
  • želeti da problem bude rešen uz zadovoljstva koje posle dolazi,
  • razmišljati o aktivnostima koje je moguće preduzeti da bi se cilj ostvario,
  • predvideti teškoće na koje je moguće naići na putu ka ostvarivanju ciljeva ili rešavanju problema.

Tendecija ka uspehu i uticaj drugih

Motiv postignuća, kako smo spomenuli spada u kategoriju socijalnih motiva. Dakle,  na razvoj motiva postignuća utiču različiti faktori koji dolaze iz naše okoline. Na primer, roditeljski uticaji, kao što su nagrađivanje uspeha, negovanje samostalnosti i odgovornosti, podsticanje na takmičenje sa samim sobom, stimulišu razvoj motive postignuća dece. Ne manje značajni su uticaji drugih faktora, kao što su: škola, sprtski klubovi, mas mediji i vršnjaci. Tako ne primer, kroz sport deca se stimulišu da postižu uspeh i uče kako da na socijalizovani način zadovolje potrebu za takmičenjem. U školskoj sredini nagrade za posebna postignuća, deluju stimulativno na razvoj ove motivacije.

Takođe, na tendeciju ka postizanju uspeha utiče razvijanje osećanja odgovornosti za vlastite uspehe i neuspehe, faktori koji podstiču samostalnost u preuzimanju akcije, potkrepljenje pri postizanju uspeha, kao i identifikaciju sa osobama kod kojih je razvijen motiv postignuća.

Razvoj motiva postignuća

Tri momenta posebno značajna za razvoj ovog motiva  su i:

  • dosledno naglašavanje i podsticanje samostalnosti i nezavisnosti u postizanju cilja,
  • relativno rano postavljanje različitih i izazovnih zadataka uz ispoljavanje zadovoljstva pri njihovom postignuću,
  • uloga roditelja tj. očekivanja koje roditelji postavljaju i
  • ispoljavanje emocije zadovoljstva u situacijama detetovog postignuća.

Tendecija ka uspehu i odnosi sa drugima

Socijalna priroda ovog motive manifestuje se i kroz uticaj na karater međuljudskih odnosa. Ako kod osobe dominira komponenta takmičenja sa drugim ljudima nad komponentom postavljanja ciljeva, osoba će verovatno biti sklona izazivanju konflikata, budući da je sukob oblik interakcije koji otvara mogućnost da se bude pobednik (bolji od drugih). Stav prema drugim ljudima, a time i način komunikacije sa njima, često formiramo na osnovu procene motiva postignuća. Tako na primer, veoma je teško razlikovati da li osoba ima razvijen motiv postignuća ili dominantnu težnju ka moći nad drugim ljudima. Pravljenje ovih tananih razlika u proceni motivacije  značajno je za zauzimanje stava prema drugim osobama. Naime, ako se visok energetski potencijal osobe u vidu uticaja na druge ljude pripiše njenoj motivaciji ka postignuću, manja je verovatnoća da će kod drugih ljudi izazvati negativne stavove. Osobe će ovakav vid ponašanja doživeti kao instrument za postignuće, naročito ako postignuće ne znači samo ličnu nego i širu, društvenu  dobit. U suprotnom, ako druge osobe takvo ponašanje pripišu motivu ka moći, postoji veća verovatnoća da će prema pojedincu čije ponašanje percipiraju, zauzeti negativan stav.

Muškarci, žene i tendecija ka uspehu

Rezultati psiholoških istraživanja pokazuju da se muškarci i žene ne razlikuju značajno u pogledu ukupne tendecije ka uspehu, ali se razlike javljaju na dvema komponentama ovog motiva.

Tačnije , žene pokazuju veću istrajnost u ostvarivanju ciljeva i češće, u odnosu na muškarce, u ostvarivanju ciljeva vide izvor zadovoljstva.

S obzirom na obrazovni nivo, razlike su uočene samo u aspektu motiva postignuća koji se odnosi na takmičenje sa drugima. Ljudi nižeg obrazovnog nivoa pokazuju veću sklonost ka ovom načinu ispoljavanja motiva za postignućem.

Od čega još zavisi motivacija ?

Chess Horse Wallpapers 01Motivacija zavisi od toga koju ćemo aktivnost proceniti kao pozitivnu tj. kao da u njoj možemo biti zaista dobri. Na primer, ako ja loše pevam i procenjujem da bi u tome bila neuspešna neću prema njoj usmeriti svoju životnu preokupaciju. Tražiću onu aktivnost za koju pretpostavljam da ću u njoj postizati uspehe. U tom smislu potreba za postizanjem rezultata određena je kao «unutrašnja» snaga da se teži prema uspehu u nekoj aktivnosti. Motivacija za uspehom je u tom smislu trajna karakteristika ličnosti i želje za uspehom kao i želje za izbegavanjem neuspeha. Stoga je za motivaciju važna naša procena verojatnosti postizanja tog željenog uspeha, a motiv postignuća ključni je faktor svake trajne aktivnosti koja zahteva velika ulaganja vremena i energije – poduzetnički duh.

Motiv postignuća i školski uspeh

Mnogi smatraju da je motiv za postignućem odgovoran za školski uspeh. Na osnovu istraživanja došlo se do zaključka da nije moguće da učenik ima razvijen motiv postignuća, a da istovremeno nema razvijene i druge određene osobine ličnosti.

Tendenija ka uspehu odnosno motiv postidnuća je povezan i sa drugim motivima kao što su: motivom borbenosti, za prestižom, za samopotvrđivanjem, za dominacijom itd. U svakom slučaju motiv postignuća povezan je i zavisi u velikoj meri od pojedinih osobina ličnosti. Jedna od osobina koja karakteriše visoko motivisane osobe, koja je i potvrđena kao zaista prisutna i važna, je to što takvi pojedinci imaju dužu vremensku perspektivu, pokazuju veću anticipaciju budućnosti i preferiraju veće nagrade u budućnosti, u poređnju sa manjim nagradama u sadašnjosti. Budući da je ličnost kroz svoj život stalno u produktivnom odnosu sa okolinom, njoj je data trajna mogucnost da aktivira i razvija sve svoje kvalitete koje joj stoje na raspolaganju, što počinje još u detinjstvu.

shutterstock_9488830

Različiti uzrasti / različiti motivi

Motiv postignuća je kod učenika različit, zbog uticaja pojedinih osobina ličnosti.Kada su deca školskog uzrasta u pitanju, najviše se razlikuju učenici V I VII razreda.Ova činjenica može se objasniti time da je kod mlađih učenika strah od neuspeha veći od motiva za postignuće;Kod starijih učenika, prisutan je u vecoj meri motiv za postizanje uspeha.

Dakle,motiv postignuća zavisi i od vrste i stepena razvijenosti, kako kognitivnih, tako i emocionalnih osobina ličnosti, kao i nivoa uspeha na zadatku, u okolnostima odsustva i prisustva frustracije.Osobine ličnosti imaju, dakle, uticaj na manifestaciju mo­tiva postignuća.

Komentar:

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s