Psihoterapija je proces samospoznaje, otkrivanja vlastitih ograničenja i potencijala, nesvesnih sadržaja koji nas ometaju da budemo najbolja verzija sebe. Istovremeno to je proces unapredjivanja organizacije i kvaliteta življenja i podsticanje rasta i razvoja na ličnom, porodičnom, profesionalnom planu.
Nakon uspešno završene psihoterapije ljudi postaju zadovoljniji, spremniji za suočavanje sa životnim teškoćama, za realizaciju punih radnih potencijala, za razumevanje drugih, za bolju komunikaciju i ostvarivanje bliskosti.
Psihoterapija se ostvaruje kroz razgovor, razmenu znanja, iskustva i emocija izmedju terapeuta i klijenta, kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Najznacajniji terapijski faktor u psihoterapijskom procesu je odnos uzajamnog poverenja koji se razvija izmedju terapeuta i klijenta. O ciljevima psihoterapije terapeut i klijent se unapred dogovaraju.
Najznačajnije psihoterapijsko etičko načelo je poverljivost. Sve što klijent saopšti u toku psihoterapijskih seansi predstavlja profesionalnu tajnu i ne iznosi se bilo kojoj drugoj osobi.
Psihoterapeuti su stručnjaci koji su, kroz svoju edukaciju za profesiju psihoterapeuta, morali da i sami prođu kroz proces psihoterapije kao klijenti i razreše svoje emotivno psihološke probleme da bi mogli da pomognu drugoj osobi.
Obučeni psihoterapeut razume proces kroz koji prolazi njegov klijent jer ga je “osetio na sopstvenoj koži”. Takođe, ume da prepozna i izbegavanja promena kod klijenta, da suoči klijenta sa tim izbegavanjima i, u atmosferi prihvatanja, usmeri ga ka daljem razvoju.
Psihoterapijska pomoć je primerena u svim životnim dobima.
Ivana Paunović 