Tekstovi – Page 4 – Ivana Paunović

Dopustivo ponašanje

je ono koje dopustite.

Kako neko može to i to da mi radi? Tako što mu dopuštate.

Žao mi je ako očekujete neki nastavak ove rečenice. Ali svaki nastavak bi bio igra reči u kojima ćete tražiti značenje, sadržaj koji bi vam opravdao vaše nepoštovanje sopstvenih granica. Sadržaj za koji mislite da će ublažiti bol nošenja sa istinom. Sadržaj za koji mislite da može ublažiti bol povrede koju ste doživeli. Sadržaj koji će hraniti vaše mehanizme odbrane od realnosti.

Edukacija

Nisam sigurna šta me pre zove na ove misli danas. Zapravo pre su to moji osećaji, želje i potrebe proizašle iz ovoga što gledam i vidim.

Godinama u meni odzvanja rečenica: “Edukovati jeste pokazati nekome šta je sve moguće”. Metod koji sam odabrala za svoj psihoterapijski i edukatorski rad zrelost i zdravlje povezuje sa našim kapacitetom da volimo. Učimo, razmišljamo i posvećujemo se sebi, svom poslu i klijentima za ciljem razvoja kapaciteta za ljubav. Znači edukovati je pokazati nekome šta je sve ljubav. I znate ne razlikuje mi se od prve rečenice jer tek sa tim kapacitetom vidimo šta ljubav sve može. Šta mi možemo, šta može drugi, šta je sve život.

Pravda za bol

i oči za istinu

Ovako možete lakše. Ovako možete brže. Ovo su prečice. Ne morate da se mučite, kod nas ima odlična ponuda. Jedna tehnika, dva načina, četiri koraka. Na klik od vas.

Tako možete da kuvate kafu, jela, smršate, radite, rešite probleme, zaradite, postignete. Tako možete i da volite. I da živite.

Ništa spektakularno

U koju svrhu ste započeli čitanje ovog teksta. Šta tražite, šta vam treba? Stanite. Nigde ne žurite. Ili žutite? Svakako možete odlučiti da stanete i vidite šta vam treba. Nova informacija? Novo saznanje o tome šta i zašto radite. Šta će vam to?
Stanite još jednom.

Imate li odgovor?

Heroji sadašnjosti

“Šta je bilo bilo je, pusti to”

Nemoj.

Danas sam ti pun neke Španije

Buen día!

Od kada sam došla u Španiju tražim reči. Nema ih. Pa se pitam gde su, šta se desilo. Jesam li u blokadi, pitam se. Ali nešto mi se ne da blokadom da se bavim. I to je blokada. Pa pustim. Pa doživljavam, pa opet tražim reči. I neće.

Ne da se ona zatočiti

u reči

Odgovornost

Ponekad mi se čini da slušamo ali ne čujemo. Svi ste slušali da preuzimanjem odgovornosti dobijamo slobodu da živimo život. Da svesno biramo, da volimo, da zadovoljno radimo. Čuli ste da ta odgovornost znači svesvost sebe, “dobrog” i “lošeg” u nama. Crnog i belog. Čuli ste da ta odgovornost znači podnošenje frustracija, spoznaja relanosti. Da ona podrazumeva prihvatanje prošlosti. Kako bi Jalom rekao odricanje nade za boljom prošlošću. Da ona traži rizik, hrabrost, suočavanje sa bolom zarad postizanja zadovoljstva. Jel klimate glavom ? Ok. Slažemo se u tom slučaju.

Vremenska prognoza

Dobro jutro. Hoćeš li da ti danas bude vedar dan?

Pomiriši tu kafu. Dobro oslušni taj ton. Oseti taj dodir. Zanjiši kukovoma uz taj ritam. Dostojanstveno primeti promenu. Hrabro podnesi strah. Poštuj tu ljutnju. Izdahni tu brigu. Uputi taj osmeh. Otpusti to “znam”. Nasmej se tom “Ja”. Postavi bar deset novih pitanja. Dovedi u sumnju bar pola odgovora. Zainteresuj se za poznato. Posmatraj već viđeno. Odstupi od šeme. Izađi iz kutije. Zadhti. Zapevaj. Prkosi “nema od toga ništa”. Igraj se sa mislima. Nasmej se zaključcima. Izgovori neizgovoreno. Plači. Oslobodi grč. Dodaj strukturu u boje. Razmuti najtvrđe uverenje.

Buđenje ranog proleća

Jeste li se ikada zapitali šta se dešava sa svim onim što niste živeli? Gde je život koji niste živeli? Nedostaju li vam vaši potencijali i sve mogućnosti koje bi proizašle iz njih?

Šta se dešava sa slikama koje niste naslikali, ideja koje niste ostvarili, poezijom koju niste napisali? Osmesima koje ste blokirali? Zagrljajima koje niste uputili? Mislima koje niste konstruisali?