Uncategorized – Ivana Paunović

Ništa ne vezuje kao krivica

Autentična ranjivost i nesvesna manipulacija bolom nisu isto. Ali, tako mogu izgledati.

Bila je to čini mi se 2016. godina. Vreme mi postaje sve apstraktnija kategorija, verovatno zato mi i nedostaje motivacije da pamtim brojke. Ali pamtim vrlo jasno osećaj tog vazduha, ispunjen istorijom, kako mi osvaja pluća. Te boje koje su se prelivale svuda oko mene, tako intenzivne a skladne ponosne što mogu da nose toliku raznolikost i toliki život u takvom miru.

Putopisi terapeutkinje-

Violeta Parra

Himna nade

Putopisi

Pumpaj

Španski pesnik Antonio Macado kaže ovako:

Istina

Odustani. Ne verujem da to može da se ostvari. Mnogi su već pokušali. Male su šanse.

Sumnja. Lako uleti u svaku misao. Bez truda amože da obavije svaki san. Bez da trepne lako omete sve što radiš. Uvuče se u ono usputno pitanje da li da odem tamo večeras ili ne ili šta da obučem. A još lakše upadne na sednice za važna životna pitanja. I onoliko koliko lagodno upadne u svaki ćošak tebe toliko te dugo i besumučno kinji i iscrpljuje. Da ni ne primetiš dok već nisi odustao.

Dom je na dnu mog srca

Ima jedna komponenta nas. Smislite joj ime.

Ne veruj u idole

Znanje je nesavršeno i nikada potpuno. Ne možemo sve znati i to što već znamo nije kompletno. Imamo jednu perspektivu i ma koliko ona bila široka nikada nije sve. Ograničena je. Naše znanje uvek ostaje delimičnio i verovati drugačije može biti opasno. Nije opasno ne znati sve, ali je opasno misliti da znamo sve. Kažu jedino je Bog sveznajući a misliti da smo i mi je izluzija Boga. Iluzija Boga i odlazak od ljudskosti.