Ispravljanje krivih Drina

284091_506996925979507_1893567429_nImati inicijativu ka promenama ličnim i društvenim važna je odlika zrelosti. Ona nije samo važna za konkretne, opiljive promene koje možemo izazvati. Ona je važna za naš lično- za našu dušu.

Te promene ne samo da ne moraju biti naočigled velike, već najčešće i nisu. Veliko drvo počinje od semena. Tek listom naslućujemo biljku. Ako smo fiksirani na list ne vidimo drvo koje može da izraste.-  Ako smo fokusirani na prepreku ne vidimo cilj.

To što ne vidimo seme ne znači da se ne sprema život u zemlji. – Strpljenje i poverenje i na prvi pogled pasivnost nisu isto što i odustajanje- štaviše. Nestrpljivost dolazi iz nesigurnosti u rast. Drine se ne ispravljaju samo frontalnim napadom. Inicijativa nije samo juriš- ona je plan, poverenje i vera. Ona je mudra i strpljiva. Ne moramo se uvek drati da bi nas čuli.

Promene imaju neki red. Menjanje sveta kao i drvo počinje semenom. Samo to seme nije izvan nas. Seme počinje od nas. Menjanje sveta počinje menjanjem sveta u sebi. Ne samo da počinje nego je i uslov. Ako bez smisla menjamo, napadamo, otporašimo, znači da nismo sredili svoj svet. Znači da nas vozaju motivi koji nam nisu do kraja jasni. Znači da nas vozaju emocije kojima ne vladamo, već one nama. Tako i sa najboljim namerama idemo kao muve bez glave. Dovoljno su promene zahteve da ne moramo i mi da komplikujemo.

Još nas je Duško Radović lepo savetovao- Pre nego što popravite svet , popravite češmu u svom stanu . Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kada bi svako samo popravio česmu ili makar zube. 

Inicijativa – ka i od razvoja

“Sve su Drine ovog sveta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo.” Ivo Andrić

Sve su Drine ovog sveta krive. Možda to znači da treba da odustanemo od pokušaja da ih ispravimo. Tvrdoglavnost i inicijativa i istrajnost, međutim, nisu isto. Imati inicijativu, biti istrajan i hrabar znači i krčiti nove staze i stvararti nove tokove. To takođe znači i biti u kontaktu sa realnošću kao i sa svojim željama i snovima. Nije problem ni u realnosti ni u snovima, izazov je u nažalenju balansa. Mudrost je moći proceniti šta i kako možemo promeniti i kada i zašto treba odustati. Ukoliko izgubimo balans padamo- ili postajemo zadrti i iscrpljeni ili pasivni sa anesteziranim snovima. U oba slučaja ne stvaramo dobar rezultat.

Ispravljanje krivih Drina

climate-change-2085527_960_720Prema sebi i drugima možemo biti agresivni na različite način. Tvdoglavost je jedan takav pasivan tip napada. Jedna vrsta pobune protiv onoga što nam se ne dopada. Obično je biramo onda kada osećamo da je nemoguće da delamo po nekom pitanju. Onda kada se osećamo uskraćenim i kada to ne možemo da podnesemo. Tada je naše samopouzdanje ugroženo i umesto prihvatanja i  podnošenja ulazimo u neprekidnu i iscrpljujuću borbu za povratak samopouzdanje. Ono što je u ovom slučaju problem je što samopouzdanje tako povratiti ne možemo niti možemo promeniti situaciju. Drugima postajemo teški, ostajamo iscrpljeni i bez snage za stvarna rešenja. Tek sa prihvatanjem ograničenja neke granice možemo pomeriti a ujedno i takvim delanjem povratiti samopouzdanje. Često prihvatanje da nešto ne možemo promeniti otvara put ka novim rešenjima.

Tvrdoglavost može toliko ovladati da osoba postaje gotovo prinuđena da radi uvek protivno volji drugog, protivno od onog što se od nje traži.  Tada svako povinovanje granicama i pravilima vidi kao gubitak svoje volje.

Posmatrajući decu možemo videti koliko umeju da uživaju satisfakciju odbijanja da uskrate sebi i ono što su stvarno želeli. Otporašenje i odbijanje postaje značajnine od same želje , od samog cilja. Ništa manje snažno, ali često manje primetno i odrasli umeju da uživaju u tome da prkose, toliko da su spremni da se odreknu svojih autentičnih želja. Emotivna kalkulacija i krajnji saldo pokazuje gubitak autentičnosti …i živaca. To smo izgubili, a dobili nametanje svoje volje. Ispostavlja se da to i nije neka trgovina sa životom, a ume da bude naporno drugima koliko i nama.

Što na um to na procenu

255466_482860018393198_405123635_nNe moramo uvek odustajati, ali ako hoćemo valjan cilj moramo uvek procenjivati. Nijedna osobina nije sama po sebi dobra ili loša,  zavisi od mere. Kao i lek koji lako može postati otrov. Istrajnost koja je autentična, uvremenjena, strpljiva daje rezultate. Ona koja ne zna da odustane jer ne može da podnese bol gubitka razboljeva nas ili ubija.

 Nije sve što sija zlato. Puno pričati nije isto što i puno reći. Puno raditi nije isto što i puno obaviti. Nije svako traženje pravde konstuktivno. Nije svaka inicijativa zrela.

Koliko god da smo nečega gladni , alavost nije rešenje. Glad nećemo rešiti grabljenjem i napadima. Treba naći šta nam treba, šta je najbolja hrana. Treba je i svariti. Kada smo gladni za emocijom, pravdom i ciljevima a nestrpljivi, bez tolerancije na frustraciju, onda je takva i naša inicijativa. Tada je čovek nametljiv, tvrdoglav, opstuktivan i često bez osećanja za druge. Grabi da uzme šta mu treba, sada i odmah zanemarivajući mnoge znakove i upozorenja na putu. I zaista teško je kada nemamo nešto što želimo i smatramo da nam pripada ali alavošću ćemo samo opteretiti svoj organizam i najbitnije ostaćemo gladni sa osećajem mučnine. Cilj tada ne samo da ne opravdava sredstvo nego ga ni ne ostvaruje. Zato je pred nama izazov da ne zanemarujemo relanost ali ni naše potrebe. Da dobro balansiramo, uložimo napor i trud. Imamo osećaj za druge,  za uzajamnost. Manipulacija sobom i drugima nije rešenje već otvaranje vidika, kreativni pristup situacijama i životu. Da je lako svako bi imao ovu inicijativu. Da je nemoguće ne bi o ovome sada ni pričali.

Tvrdoglavost je jedan vid otpora. Samo jedan. Ne trebamo biti tvrdoglavi i verovati da nema drugog načina. Drugi načini doduše su često značajnije naporniji. Lako je – što na um to na drum– ali znamo kako se to sve može završiti. Druga mogućnost je – što na um- to na procenu – to na vaganje uz strpljenje i kreativnost- pa na drum. Više posla svakako, ali i više raskrčenih drumova i novih tokova.

Rad na sebi kao sizifov posao ?

 Savršenstva se ne moramo bojati jer ga nikada nećemo dostići. Čovek nije savršeno biće, a pitanje je zašto bi i bio. To što ne možemo dostići savršenost ne znači da treba da odustanemo od rada na sebi. To što nećemo dostići cilj posle kojeg nema dalje ne znači da se ne trebamo poboljšavati. Možda je i to ispravljanje neke krive Drine . Čovek koliko god upoznaje sebe, razvija svoje potencijale i napreduje uvek ima još koji izazov ispred sebe. Sa poslom rada na sebi nikada nema kraja. Pa opet toliko je zadovoljstva na putu. Ako ovaj cilj vidimo kao dostizanje tačke u kojoj dalje nema posla sve će nam delovati kao sizifov posao. Ako verujemo da je tako – tako je.  Ukoliko pak cilj vidimo kao proces upoznavanja sebe, veštinu razumevanja sopstvenih motiva i zelja rezultat ćemo uvek videti i nećemo se osećati uskaraćenim za cilj. Svet je onakav kakvi smo mi.

Autorka:

Ivana Paunovic

psiholog, OLI psihoterapeut i edukator