Zašto se uspeh teško prašta ?

“Večernje novosti”

Razgovor vodi: Marija Dedić

1. Zašto se uspeh teško prašta?

Želja za uspehom u različitim oblastima života deo je svakog pojedinca. U nekim slučajevima, ljudi, kako bi izbegli anksioznost, usled nemogućnosti da se izbore sa sopstvenom frustracijom, obezvređuju mnoge svoje lične želje. Ovo deluje kao dobra taktika. Nekom unutrašnjom emotivnom računicom čovek tada iskalkuliše da devaluiranje intenziteta sopstvene želje, manje košta nego da se potrudi da do tog ličnog uspeha dođe I na putu, taman posla, omane.

Zapravo, kao da u nama postoji jedan zabrinuti, uplašeni i nesigurni deo nas, koji sa takvim svojim osobinama procenjuje da se ne isplati raditi na sebi I dostizati uspehe. Njegova poruka je, budi tu gde jesi, biće ti teško , ali mnogo manje teško nego da se usudiš pa omaneš. On svoje ideje potkrepljuje brojnim “činjenicama” koje izvlači, selektivno, iz ličnog negativnog iskustva I iskustva drugih ljudi.

Tako čovek stagnira, zadovoljavajući se utešnim nagradama. Međutim, kako svaka stagnacija ima svoju cenu I umanjivanje ambicija I sopstvenih sposobnosti može voditi do javljanja zavisti u odnosu na one koji istu taktiku nisu koristili. Zavist se javlja u odnosu na one koji sebe I svoje želje nisu devaluirali I postigli uspeh.

2. Da li je reč o univerzalnoj ljudskoj prirodi ili je naše društvo po tome specifično?

Ne tako davno Duško Radović je rekao: “Niko vam ne zavidi na sposobnostima, nego uspesima. Dok radite , smatraju vas ludim, a kada nešto postignete srećnim”. Uspeh se ponekad teško prašta, omalovažava, degradira, pod različitim parolama.

Unutrašnje nezadovoljstvo sobom vodi do brojnih negativnih kritika. Zaista, lakše je baviti se tuđim, no svojim životom.

3. Odakle izvire potreba da se stalno zaviruje u tuđe dvoriše i da “komšiji crkne krava”?

Poznato je da se “uspeh teško prašta” , naročito u sredinama u kojima je uspeh ređi. Uspešni se ističu , izloženi su pogledima I pozitivnim komentarima, ali neizostavno I negativnim.

Kada posmatramo tuđ uspeh, bez vere da ga I sami možemo postići, može se javiti zavist usmerena na degradaciju tok drugog. Ovde I leži jedan od razloga zašto se mnogi ljudi plaše uspeha. Ponekad deluje da je lakše zavideti nego biti predmet zavisti.

Ako se ne ističemo I negde “ne stčimo” sigurniji smo I od zavisti zaštićeniji. Sredina nas lakše prihvata I živimo u “zoni sigurnosti”. Ovu taktiku možemo naučiti još u ranom detinjstvu I potkrepljivati je brojnim drugim iskustvima.

Međutim, ne treba zaboraviti da mnogi imaju stav I ponašanje koje okida zavist, “mangupiranje”, “šepurenje”, prepotetno ponašanje sa stalnim naglašavanjem sopstvenih uspeha I vrednosti uz svesno podcenjivanje drugih. Tako čovek postaje nedostupan za komunikaicju, izaziva zavist I jača strah od nje.

Ovde dolazimo do pitanja na čemu se gradi naš ili tuđi uspeh, pa zatim I do odgovora zašto reagujemo na određen način u odnosu na tuđ uspeh.

4. Kada na priču o nečijem uspehu koristimo komentare poput “ma, imao je vezu” ili “sve je to ona dobila preko kreveta”, šta to govori o nama? Kada imamo potrebu da umanjimo i omalovažimo tuđi uspeh? Ima li to veze sa sujetom, nezadovoljstvom sobom, kompleksom više vrednosti (smatramo da smo bolji od tog koji je uspeo)…?

Ukoliko pod uticajem različitih strahova sami obezvredimo sopstvene želje I ambicije, možemo imati tendenciju da isto radimo sa tuđim. Dakle, ukoliko se odreknemo svojih potreba za uspehom u određenoj oblasti, realno je očekivati da će se razviti zavist prema onima koji to nisu učinili, koji nisu odustali od uspeha.

Obezvređivanje sopstvenih želja vodi do zavisti, zavist do obezvređivanja drugih osoba. Oni koju su obezvredili želju za psihološkim rastom, umeju da pribegnu razlitim reakcijama, među kojima je kao po pravilu zavist pod parolom: “Ako drugi napreduje I dostiže uspeh, a ja stagniram, postajem sve manji I bezvredniji.”, zato je mehanizam umanjenja tuđe vrednosti na snazi u pokušaju da se “spuštanjem” drugih poveća sopstvena slika o sebi I stvori iluzija da se čovek ustvari razvija.

5.Ima li razlike među polovima kad je reč o ovoj temi?

Ovakav način mišljenja prisutan je u svakodnevnom životu kod muškaraca I žena različith godina. Teme oko kojih se rađa zavist I omalovažavanje razlikuju se od ličnosti do ličnosti.

Brojne primere možemo naći svuda oko nas. Neretko se dešava da osoba zbog niske tolerancije na frustraciju neizvesnosti I napora, a ne potpuno svesne lične odluke, odustane od školovanja, završetka fakulteta i profesionalnog razvoja koji bi odgovarao njenim sposobnostima. Žene umeju, primera radi,  to da racionalizuju nedostatkom vremena zbog dece ili “obaveza oko kuće”. Tada možemo očekivati da se usled potisnute želje za profesionalnim rastom rađa zavist u odnosu na one koji tu svoju želju nisu imanjili I teže da je ispune.  Već tu možemo naići na rečenice poput “Samo na karijeru misli”, “To što radi I nije tako teško, bezvredno je”, “Ja da sam hteo/la I ja bih mogao tako I bio/la bi mnogo bolji u tome”.

6. Zašto više zavidimo poslovno uspešnim i bogatim osobama nego zdravim, srećnim, emotivno ispunjenim? Da li to govori o sistemu vrednosti u kom je materijalno na vrhu lestvice?

Najglasnije se u životu, a posebno u medijima zavist vezuje za moć, novac , lepotu , slavu. Ali podjednako, samo tiše I suptilnije je prisutna i zavist na unutrašnji mir, kreativnost, sreću. Smirenost, usklađenost, dobrota, sve su to osobine u odnosu na koje drugi mogu osećati zavist . Takva vrsta zavisti ogleda se kroz brojne negativne komentare u odnosu na te osobine. Od toga da se obezvrede kao nevažne do neprimećivanja I okretanja u supotno.

Odgovor na pitanje zašto neko naglašava moć, novac I slavu kao bitnije u odnosu na emotivno zadovoljstvo I ispunjenost  leži, zapravo, u pitanju ličnih I društvenih vrednosti I vrednovanja. Ukoliko društvo i/ili individua u lestvici ljudskih vrednosti ove osobine stavlja kao primarne I visoko ih vrednuje , daljom logokom , težice primarno njih da ispuni i svoju ličnu vrednost u odnosu na te osobine formira.