Putopisi – Ivana Paunović

Zemlja posađena na ivici mora

Terra à beira-mar plantada

Ne želim misliti na stvari kao sadašnje;

želim na njih misliti samo kao na stvari.

Ne želim ih razdvajati od njih, držeći ih sadašnjim.

Ne bih ih trebao držati ni zbiljskim,

uopšte ih ne bih trebao držati ničim….

Bila je to čini mi se 2016. godina. Vreme mi postaje sve apstraktnija kategorija, verovatno zato mi i nedostaje motivacije da pamtim brojke. Ali pamtim vrlo jasno osećaj tog vazduha, ispunjen istorijom, kako mi osvaja pluća. Te boje koje su se prelivale svuda oko mene, tako intenzivne a skladne ponosne što mogu da nose toliku raznolikost i toliki život u takvom miru.