Uncategorized – Page 2 – Ivana Paunović

Predlog

Ako ste u vezi a on radi to i to, a vi uradite to i to. Sedam caka kako da mu postavite granice. Tri manevra da postignete šta želite. Deset saveta kako da dobijete šta hoćete od njega (a ne on od vas).

Čitam sve to i pitam se šta bi to trebalo da znači. Muškarci su manipulatori, emocionalno nezreli, nesposobni, uvek sa namerama da povrede žene i da izvuku ličnu korist? Jasno, nažalost takvi muškarci postoje. Postoje i takve žene. Ima ljudi od kojih treba da se čuvamo i sklonimo. No, nisam sigurna da li za takve ljude i treba da imamo savete i manevre ili jednostavno da ih zaobilazimo.

Pa dobro, gde si ti?

Nedostajes mi. Šmugnuo si u neko ćoše života i tamo se igraš sam sa nekim obavezama. Neki uspesi su ti novo društvo. Moranja lopte, a “žurim” neke nove kocke za sastavljanje kula koje ti ničemu ne služe. Pa to je dosadno.

(P)ostaću slobodan

Ljubav, velikodušnost, sada i ovde, hrabrost. Toliko je termina koji su izvitopereni u upotrebi. Čujte ovo: “Ostacu slobodan neću se vezati…” Nema od toga ništa. Sloboda dolazi bas iz kapaciteta za vezanost za život, njegove principe, sebe, druge, odgovornost. Toliko menjamo značenje reči da time činimo da se udaljavamo baš od onoga čemu treba da se približimo.

Umetnost i snovi

Kada sanjate prilično ste kreativni. Izlazite iz uobičajnog toka i vizura onoga što ste na javi. Obično te utiske čujem kroz: “Kako čudno, kako mi je to palo na pamet?”, “Ne razumem otkud to u snu, odakle je to došlo?”.

Miroljubive ptice

Zamislite da se sada odlučimo za jedan put i neobičan eksperiment.

Ružno pače

Ima jedna važna razlika deteta i odrasle osobe. Imamo neke privilegije odraslog doba koje spiranjem odgovornosti možemo da zaboravimo:

Možete da birate sa čim i kim se okružujete

Rizično je

“E ovako: Ovako volim, ovako patim, ovako razmišljam. Šema je ta, ta i ta. I- to je to”.

Eh, sada bih mogla da pišem o nekim šemana života. Recimo iz ugla različitih karaktera. Ovaj karakter ovako, onaj onako. I pisala sam i verovatno ću pisati o tome još. Medjutim ovaj put primećujem nešto drugo. I kada opet napišem neki tekst o karakterima, obrascima u principu pisaću o istoj stvari, ali na različite načine. Jednom, sa nekom muzičkom analogijom, jednom sa nekim zabavnim metaforama, nekada naučnijim jezikom. Ali ljudi- isto.

Deca mogu da polete

Kako se samo zaleteo. Koliko oduševljenja je bilo u tom trku ka majci da sam se i ja okrenula da vidim kakvom ću to čudu da svedočim.

Uhvato je dah! “Mama, mama! Vidi kako je dobroo ovo što sam našao!”. Očiju punih divljenja dečak je majci pokazao kamen.

I šta sad?

Klijent: “Da, sada mi je sve jasno. Uviđam šta se dešavalo i šta sada da radim?”

Ne znam kome ovo pitanje teže pada, da li klijentu ili psihoterapeutu. Hajmo zajedno da sklonimo težinu sa ovog važnog pitanja.

Ljubav je zamka

“Dobro od svih problema koje si čula ima li luđeg od mog? Dobro i to si možda puno puta čula ali stvarno ko se to još sklanja od ljubavi. Pa sedim ovde mesecima i pričam kako mi treba ljubav i sada kada je dobijam od njega ja se povlačim. I ne znam kako to da objasnim ali bukvalno osećam kako bih da pobegnem, obezvredim ili jednostavno ne čujem i ne vidim šta on sve čini za mene. Koliko je strpljiv, sjajan, brižan i zanimljiv čovek. Pa ludo je.”