Ima jedna komponenta nas. Smislite joj ime.
Ona je deo nas koji želi dobrodošlicu svim našim iskustvima. Svim elementima stvarnosti. Koja bez osude posmatra. Koja bez straha prihvata. Koja bez prekida diše u stvarnosti kao takvoj.
Možda vam deluje usporenije, možda vam deluje da manje postiže, možda vam čak deluje i manje racionalana. Ali ako dovoljno dugo boravite sa njom biće vam jasno da nije tako. To je deo nas koji se kreće spontano, prirodno, prijemčivo. Diše duboko, gleda širom otvorenih očiju, mudro dela i ne obazire se na provokacije ustreptalih misli.
Kada ste sa njom osećate ritam života, osećate prijatnost koja uliva sigurnost. Šta god da neki trenutak nosi osećate sa njom mir. Borbe je ne zanimaju. Ni ne trepne na provokacije zastarelih iskustava. Možete omirisati poverenje i možete opustiti telo i predati se onome što jeste. I u tome uživati. Blagost strpljenja koje vam pruža i nežnost prihvatanja osvetljavaju vašu snagu. Taj deo vas se nikada ne klanja ilizijama i nikada vam ne govori kakav život treba da bude. Ili kakvi vi treba da budete. Ni ne trepne na bombastičnost iracionalnosti. Ne možete je nahraniti sećanjima jer je ona uvek fokusirana na vas sada i samo tu živi, gde ste vi. Ne možete je mamiti fantazijama toga šta će i kako će biti. Očekivanja su joj bezukusna. To kako može da bude ili kako je bilo samo joj odvlači pažnju od toga kako ste sada vi i šta vama sada treba. A nju samo to zanima. I uvek i jeste. Samo smo mi ti koji možemo da idemo od nje. Jer ona je uvek u nama.
Ima taktove bluza i melodiju mora i lakoću satena. Možeš je doživeti kroz usporavanje i predaju. Možeš je osetiti u kostima i raspršiti po telu. Sa njom vidiš sve nijanse boja, svu punoću oseta, i lepotu kontakta. Ona se osmehne neplaniranom, i dočekuje nove ritmove plesajući na njih. Nikada ne insistira i radoznalo čeka sledeće.
Prepušta se i prihvata nesigurnosti životnog toka i ona u njemu mudro plovi. Strpljiva je prema svemu nerešenom i lažna konačnost odgovora je ne zanima. Ona ne srlja, ona dopušta da se događa. Ona prihvata nejasnoće i otvorena je za sve što može doći i biti.
Pogledajte kako se u prirodi sve u tišini i miru razvija. Nema srljanja, euforije, napada. Posedite sa njom i osetite tu prirodu u vama.
Sigurnost je kraj života, nejasnoća je tok
Ona nije posedovanje, ona je poverenje. Ona neizvesnost ostavlja netaknutim i sa vama je u nepoznatom ne insistirajući na odgovorima.
Ona te suočava sa tim da nisi Bog i da ne možeš kontrolisati život i kroz to te povezuje sa njim.
Nešto mora da popusti da je upoznaš. Kontrola.
i vratiš se kući.
Ivana
Ivana Paunović 