Znanje je nesavršeno i nikada potpuno. Ne možemo sve znati i to što već znamo nije kompletno. Imamo jednu perspektivu i ma koliko ona bila široka nikada nije sve. Ograničena je. Naše znanje uvek ostaje delimičnio i verovati drugačije može biti opasno. Nije opasno ne znati sve, ali je opasno misliti da znamo sve. Kažu jedino je Bog sveznajući a misliti da smo i mi je izluzija Boga. Iluzija Boga i odlazak od ljudskosti.
Primamljivost iluzije
Pazimo se velikih autoriteta koji uvereni da sve znaju nama prodaju to sveznanje. Obratite pažnju na reč: “prodaju” jer ćemo ga kupiti slobodom da mislimo svojom glavom. Ma ko izgovarao svoje istine i ma koje i čije knjige čitali to znanje nije sveto. To je izgovorio i pisao čovek. Ne Bog. Čovek. I svi velikani moga posla su bili ljudi. Ne veliki očevi- Bogovi. A kao ljudi pa naravno da su nosili i živeli svoje nesavršenosti. I svoje darove. Ako zaboravimo da su ljudi sa ma kakvim namerava opet se dovodimo u opasnost. Ne razmišljamk. Tako podkopavamo sopstveno doprinos, glas, osećaj, glavu, kao malo dete pred ogromnim Ocem koje se ništa ne pita. Razumevanje ne proizilazi iz znanja.
Znanje proizilazi iz razumevanja.
Ne možete razumeti svog partnera čitajući knjigu, ili vaspitavati i upoznati svoje dete slušajući predavanje o deci. Ne možete razumeti ni svog klijenta slušajući kako je drugi psihoterapeut razumeo svog klijenta. Možete razumeti nekoga kroz razvoj odnosa. Kroz proced empatije. Empatije prema sebi i drugome. Kroz praćenje svojih procesa i onoga što se u odnosu dešava. Sada. Ne juče kod Frojda, ne u Melanijinim mislima, ne u Jungovom pretpostavkama. Nego u vama.
Ne upoznajemo osobu i ne radimo na odnosu kroz knjigu nego kroz osećaj i kroz ono što se događa. I kroz efekte onoga što se događa, a posle, razume se, promišljanje o tome i biranje odgovora tj. reakcije.
Izvori znanja
Empatija dolazi podjednako i iz našeg nesvesnog kroz mnoge kanale i misao je samo jedan od njih. Važno je oseti sebe da bismo čulo sve informacije. Da bi interpretirali šta se događa. Zato moramo verovati sebi še se zapravo događa. Moramo se slušati. Naravno da je i samo znanje važno. I ovde nema takmičenja, ali ima pitanje redosleda i celovitosti u pristupu.
Znanje nije pouzdano. Saznanje jeste. Naše saznanje koje protiče i kroz nas kao ljudskog bića tu pouzdanosti već ima. U kontaktu sa sobom i drugima.
Ne veruj u idole. Veruj sebi i daj sebi povoda za pouzdanost te vere. Misli svojom glavom i osećaj svojim telom. I delaj iz toga.
Ivana
Ivana Paunović 